Извјештај генералног секретара Уједињених нација о Ко

Задржавање "статуса кво довело би до раста тензија, могуће нестабилности, те поништавања свих позитивних помака који су начињени под диригентском палицом УНМИК-а, пише у извјештају Бан Ки-муна

ГЕНЕРAЛНИ секретар Уједињених нација Бан Ки-мун оцијенио је у свом новом извјештају да би даље одлагање рјешавања статуса Косова и Метохије могло изазвати нестабилност у региону. Нови извјештај генералног секретара УН, односно његовог специјалног изасланика на Косову и Метохији, Нијемца Јоахима Рикера ће 16. јануара разматрати Савјет безбједности УН. - Растући институционални ангажман Европске уније на Косову и Метохији је важан, као и отварање европске перспективе за Космет наводи се у извјештају Бан Ки-муна постављеном на сајту Уједињених нација. Генерални секретар УН је скренуо пажњу на "спремност ЕУ да одигра већу улогу на Косову и Метохији ради јачања стабилности у покрајини". Генерални секретар УН је, као и у неколико претходних извјештаја, оцијенио да међу косметским Aлбанцима расту очекивања везана за рјешавање статуса те покрајине, наглашавајући да би задржавање "статуса кво" који траје већ пуних осам година, довело до раста тензија, могуће нестабилности, те поништавања свих позитивних помака који су начињени под диригентском палицом УНМИК-а. - Међу косметским Aлбанцима расту очекивања да будући статус мора бити одређен брзо и због тога одржавање "статуса кво" не чини се вјероватним. Уколико се застој (у рјешавању статуса) настави, догађаји на терену могли би добити сопствени моментум (замах), угрожавајући озбиљно достигнућа и заоставштину УН на Косову и Метохији - наводи се у новом извјештају Бан Ки-муна. Иако се још средином децембра очекивала озбиљнија оцјена генералног секретара, његове изјаве о статусу Космета изостале су махом због озбиљних препрека са којима се у Савјету безбједности суочила западна иницијатива да се тој покрајини одобри промјена статуса, односно отворе врата проглашавању независности уз снажан међународни надзор. - Наставак процеса одређивања будућег статуса Космета треба да остане значајан приоритет Савјета безбједности и међународне заједнице - закључио је генерални секретар УН, свега десетак дана пред наредну дебату најмоћнијег тијела свјетске организације посвећену косметској кризи. Суштински, настојања дипломата држава чланица Савјета безбједности да пронађу заједнички језик око начина на који ће бити одређен будући статус Косова и Метохије још су средином децембра запала у озбиљан ћорсокак због суштинског неслагања Запада и Русије. Због тога, навео је шеф УН, "несигурност и посустајање иницијативе" у читавом процесу могле би створити предуслове за нове нестабилности, али не само на Косову и Метохији већ и у ширем региону, те је "необично важно" да Србија и косметски Aлбанци испуне обавезе везане са спречавање насиља. - Извјесност избијања насиља на Космету, као посљедица неријешеног статуса, један је од главних аргумената Запада у озбиљном притиску на остатак свијета да се српској покрајини, која се већ осам година налази под административном и војном управом међународне заједнице, отворе врата за проглашење независности, пренио је Бан. Он је, такође, изразио и разочарење због изузетно ниског одзива српских гласача током избора одржаних 17. новембра, понављајући раније оптужбе Јоахима Рикера да кривица за такав развој ситуације лежи у одлуци српских власти да позову сународнике на Косову и Метохији на бојкот, уз, како је навео Бан, "истовремене пријетње кандидатима и потенцијалним бирачима". Такав развој ситуације, наводи даље генерални секретер УН, довео је до ситуације у којој Срби нису и не осјећају се представљеним у органима власти Косова, због чега се и даље ослањају на паралелне структуре које подржавају власти у Београду. Генерални секретар УН је нагласио да је косметска полиција појачала присуство око важнијих вјерских објеката и манастира на Косову и Метохији, када су са неких од њих однијети лимени кровови. Компромис Бан Ки-мун и даље сматра да би компромисно рјешење за Косово и Метохију било најбоље и да би излажење из оквира УН имало озбиљне посљедице по међународни систем, речено је агенцији Бета у канцеларији портпарола генералног секретара УН. - Генерални секретар и даље сматра да компромисно рјешење кроз преговоре, подржано до стране Савјета безбједности, представља најбољи пут да се иде напријед - рекао је Бети портпарол Бренден Варма. Позитиван знак Шеф српске дипломатије Вук Јеремић оцијенио је по доласку у Њујорк, да помјерање сједнице Савјета безбједности, са првобитно планираног 9. на 16. јануар, представља позитиван развој ситуације, пошто ће чланицама тог тијела свјетске организације бити на располагању више времена да простудирају српски одговор на извјештај о Косову и Метохији, који су начинили генерални секретар УН Бан Ки-мун и његов специјални изасланик Јоаким Рикер. - Добро је што је сједница помјерена јер нам то даје више времена да представимо наш извјештај, упознамо их са детаљима и лобирамо... Имамо опширан одговор, јер сматрамо да је извјештај пун фактографских нетачности, те смо детаљно описали гдје све мислимо да не осликава реалност- рекао је Јеремић агенцији Танјуг. Јеремић, који је као и пред сједницу Савјета безбједности одржану 19. децембра допутовао у Њујорк знатно раније, како би "припремио" терен за најављени наступ, овог пута, предсједника Србије Бориса Тадића, истакао је да ће главна пажња нове дипломатске иницијативе Београда бити усмјерена ка пет нових несталних чланица Савјета безбједности, које су у сриједу дебитовале на сцени најмоћнијег тијела свјетске организације. Изазов Рјешавање кризе на Косову и Метохији је један од кључних изазова политике Европске уније у 2008. години, од кога зависи кредибилитет Европљана и њихово мјесто у свијету у времену глобализације, пише " Монд" у издању од петка. Према листу " 2008. година је одлучујућа за ЕУ " из три разлога: организовања нових институција према споразуму у Лисабону, конкретизација енергетске политике за коју су основе постављене у прошлој години и прецизирање перспективе ширења ЕУ на земље бивше Југославије и Aлбанију. - Питање Косова и Метохије ће бити одлучујуће пише "Монд", додајући да уколико ЕУ успије да мирно разријеши кризу, биће вријеме да се убрза процес припајања (Унији )које је обећано државама у региону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.