Извештај ЕК за Србију позитиван, датум у јуну извјестан

Брисел - Европска комисија позитивно оцјењује напоре Србије на достизању европских стандарда, наведено је у извештају који ће потпредседница Комисије и шефица европске дипломатије Кетрин Ештон у понедјељак поднијети министрима ЕУ у понедјељак у Луксембургу, а у који је Танјуг имао увид.

Имајући у виду позитиван исход дијалога Београда и Приштине у петак у Бриселу, израда дијела извјештаја који се односи на дијалог је још у току, али је Танјуг дошао до текста који се односи на унутрашње реформе из области правосуђа, заштите људских права и слободе медија.

Кроз осам страница дуг текст углавном провејавају позитивни тонови, с тим ште се скреће пажња на поједине проблеме којима ће Србија морати озбиљније да се позабави након што отпочне преговоре о придруживању, што се очекује већ током ове године.

У поглављу о правосуђу, стручњаци Комисије констатју да је "влада Србије одана унапређењу владавине права, нарочито кад је реч о реформи правосуђа и борби против корупције".

Указује се да је у току израда стратегија у неколико кључних области које треба да буду усвојене до љета.

Комисија је позитивно оцијенила недавне измјене Кривичног закони које се односе на увођење новог кривичног дјела помагања злоупотреба права на азил у иностранству, декриминилазицију клевете, и увођење мотива мржње према особама друге етничке припадности, вјере или сексуалне оријентације као отежавајуће околности у случајевима насилничких напада.

Сем тога, каже се да редефинисано кривично дјело злоупотребе службеног положја (Члан 359) сада треба селективно примјенити ("од случаја до случаја") на текућим предметима и допунити новим амандманима.

- Влада Србије се суочила са озбиљним изазовима у вези са реформом правосуђа након одлуке Уставног суда да у јулу 2012. обобри одлуку о реизбору великог броја судија и тужилаца, што је изазвало акутне проблеме у пракси - пише у извјештају, у коме се констатује да се власти озбиљно труде да ове проблеме реше.

Комисија је указала и да још постоји превелики број заосталих предмета и да суђења често трају недопустиво дуго.

Кад је ријеч о борби против корупције, Комисија оцјењује да је она "централни елемент Владине политике од самог почетка, са јасном поруком о нултој толеранцији", и констатује се да је покренуто неколико истрага о случајевима корупције на високом нивоу.

- Оперативна координација и сарадња између државних органа за примену закона је на задовољавајућем нивоу - оцијенила је Комисија, уз примједбу да је потребно посветити више људских и материјалних ресурса институцијама које се баве сузбијањем корупције и организованог криминала.

У поглављу о слободи медија, Комисија је поново похвалила декриминализацију клевете и истакла значај недавно формиране комисије која истражује случајеве убиства новинара.

Констатује се и да је формирана радна група за примјену Медијске стратегије и да се припрема нови Закон о јавном информисању који ће прецизније покрити случајеве концентрације и транспарентности власништва над медијима, као и нови закон о електронским медијима.

Са друге стране, упућена је озбиљна замјерка самим медијима, за чије извјештаје Комисија каже да су "уопштено речено недовољно аналитични, необјективни и подложни аутоцензури."

Комисија је позитивно оцијенила и напоре Србије у борби против дискриминације, констатујући да је почела активна примјена закона у случајева дискриминације ЛГБТ популације, и да су припреме за овогодишњу Параду поноса у току.

Каже се и да је дошло до напретка и кад је ријеч о правима националних мањина, прије свега Рома, који сада лакше долазе до посла, а могу да се пријаве за социјалну помоћ и без доказа о сталном мјесту боравка.

Уочено је и да су власти обезбједила уџбеника на албанском језику за школе на југу Србије, као да је "након спора око подизања и уклањања споменика у Прешеву учињен додатан напор да се обнови дијалог са локалним властима".

Посљедње поглавље у извјештају односи се на регионалну сарадњу, за коју се каже да је, "након извесних тешкоћа непосредно након промене власти поново у успону".

У том смислу, Комисија је позитивно протумачила посјету хрватског премијера Зорана Милановића Београду 16. јануара и посјету премијера Ивице Дачића Сарајеву истог мјесеца.

Односи са Црном Гором и Македонијом су такође све бољи", закључила је Комисија.

Уз позитиван извјештај о исходу дијалога Београда и Приштине који се очекује након склапања споразума, начелно повољна оцјена о унутрашњим реформама практично не оставља другу могућност Министарском савјету него да закључи да Србија у јуну треба да добије датум почетка преговора о придруживању ЕУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.