Избори у матици привлаче велику пажњу и у Српској

БЕОГРАД, БАЊАЛУКА - Предстојећи парламентарни избори у Србији би могли да буду једна од најважнијих политичких прекретница у региону, јер се на њима не одлучује само о томе ко ће управљати државом, већ и о односу власти и институција, спољнополитичком курсу Београда те начину на који ће званични Београд убудуће штитити своје интересе на западном Балкану.

Избори заказани за недјељу, 25. октобар, долазе послије готово двије године студентских протеста поведених након пада надстрешнице у Новом Саду те дубоких политичких подјела током којих је власт Александра Вучића била суочена са најозбиљнијим изазовом у посљедњој деценији. 

За Вучића, који је 27. септембра поднио оставку на позицији предсједника Србије, те Српску напредну странку (СНС) избори су прилика да потврде да и након дуготрајних протеста имају довољну подршку бирача за наставак досадашње политике. 

За студентску листу, која је с друге стране, постала главни изазивач власти, ови избори су прилика да незадовољство дијела грађана у Србији први пут у овако снажном облику преточе у парламентарну снагу.
Избори у Србији су и тема у Републици Српској која са Србијом има посебне политичке, економске, културне и породичне везе, које су ојачане управо за вријеме владавине СНС-а. 

Исход гласања, према оцјенама аналитичара, биће важан и због питања да ли ће досадашњи модел сарадње са Српском бити настављен, преиспитан или прилагођен новим околностима, а све ће зависити од тога након недјеље ко буде имао минимално 126, од укупно 250 позиција народних посланика, на својој страни. 

ПОГЛЕД КА БЕОГРАДУ

Политичка снага Вучића годинама је почивала на споју снажне страначке организације, контроле политичке агенде, способности да мобилише бираче и представља се као гарант стабилности. 

Тај модел омогућио је СНС-у да дуго доминира политичком сценом, али су студентски протести показали да постоји незадовољство које није било могуће потиснути што је и кључна разлика у односу на раније циклусе. 

Студентска листа сада настоји да се представи као алтернатива постојећем политичком поретку, а не као још један опозициони блок. Њена предност је могућност да окупи грађане који су незадовољни радом институција, али се нису препознавали у досадашњој опозицији.

Ипак, према ријечима аналитичара, протестна мобилизација и управљање државом нису исто. 
Од покрета који захтијева одговорност и промјене очекује се да покаже како би те захтјеве претворио у конкретну политику. Питања економског развоја, односа са ЕУ, Русијом и Кином, Косова и Метохије те односа са Републиком Српском, захтијевају одговоре који превазилазе опште поруке о борби против корупције.

Република Српска има посебан интерес за политичка дешавања у Србији, јер су односи двије стране Дрине дубљи од уобичајених веза. Они обухватају политичку сарадњу, трговину, инвестиције, инфраструктурне пројекте, образовање, културу и бројне породичне везе. Због тога се промјене у Београду могу одразити и на политичке и на економске прилике у Српској.

Београд и Бањалука развијали су током година блиску политичку сарадњу, уз подршку очувању уставног положаја Републике Српске у оквиру БиХ и реализацију пројеката од заједничког интереса. 
Тај однос имао је значај и у условима спорова око надлежности у БиХ, односа према међународним представницима и различитих погледа на будуће уређење земље.  Зато је, указују и стручњаци, разумљиво што се у Српској избори у Србији посматрају и као питање континуитета политичке подршке, али и због тога што хиљаде грађана има, уз држављанство БиХ, и Србије. 

ШТА ОТКРИВАЈУ ПРОГРАМИ?

Директор Центра за друштвену стабилност из Новог Сада Огњен Карановић за "Глас" каже да су избори кључни за опстанак не само Србије, него и Српске. 

- Ово нису обични избори, јер су амбијент и атмосфера другачији. Ријеч је о референдумским изборима на којима ће грађани одлучивати о стратешким питањима и показати своје опредјељење према будућем устројству српског друштва, без обзира на то да ли живе у Српској, ФБиХ, Србији или другим државама. То се може видјети ако сагледамо програме двије водеће изборне листе, односно оних које имају највеће амбиције да преузму одговорност за функционисање државног система након избора - истакао је Карановић.

С једне стране је, каже, листа "Александар Вучић - Уједињена Србија", која има јасан и недвосмислен став о заштити Српске и српског народа у цјелини. 

- То је политика континуитета од 2012, током које су званичне и незваничне, културне, духовне, политичке, а посебно привредне и економске везе Бањалуке и Београда значајно ојачане. Оне представљају примјер сарадње једног народа који се, стицајем историјских околности, налази у два политичка оквира. Циљ ове је заштита дејтонског поретка у БиХ, онако како је дефинисан споразумом из 1995. године. То подразумијева очување и даљу афирмацију посебног статуса Српске и заштиту виталних интереса српског народа. То је потврђено различитим примјерима током готово 15 година - истакао је Карановић. 

Односи Србије и Српске снажно су одређени и комуникацијом руководстава, на челу са Вучићем те Милорадом Додиком. 

- Додик и Вучић припадају различитим политичким опцијама, а међу њима постоје и одређене разлике у политичким програмима и идеолошким ставовима. Међутим, суштина њиховог односа је опредјељење да политичке разлике и дневнополитички интереси не смију бити препрека сарадњи Београда и Бањалуке. Ти односи морају бити изнад дневне политике и утемељени на стратешким интересима српског народа у цјелини. Без обзира на евентуалне политичке разлике између политичких субјеката у Србији и Републици Српској, веза између Бањалуке и Београда мора остати неспорна. То је начин да се очувају јединство и интегритет српског народа - казао је Карановић.

С друге стране је блокадерска опција, чији политички израз представља тзв. студентска листа.

- Њени представници, према мом мишљењу, нису јасно одредили свој став према питањима очувања дејтонског поретка, положаја Републике Српске и заштите интереса српског народа. Међутим, ако погледате ко су кандидати на листи, примијетићете да појединци заступају изразито лијеволибералне, па и анархолибералне и антифашистичке ставове који, у контексту националних питања, могу указивати на негативан однос према националним интересима. Сматрам да је ријеч о анационалним, а понекад и антинационалним политичким тенденцијама, које се преносе и на њихово бирачко тијело. Таква политика не може бити у интересу српског народа нити Српске. Један од примјера таквог односа, како га ја видим, је теза да је Република Српска геноцидна творевина. Због тога сматрам да блокадерска опција није избор који би био у интересу грађана Српске и српског народа у БиХ. Такав политички курс, по мом мишљењу, могао би довести до слабљења садашњег степена аутономије Републике Српске, а дугорочно и угрозити њен опстанак - категоричан је Карановић. 

Када је ријеч о истраживањима јавног мњења, она се, додао је, разликују па је тешко направити потпуно поуздану процјену изборног исхода. 

- Ипак, према мојим процјенама листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" има подршку око два милиона бирача, што је око десет одсто више од подршке коју ужива студентска листа. То би значило разлику од неколико стотина хиљада гласова - закључио је Карановић.

БИРАЧИ У БиХ

За гласање на изборима у Србији у иностранству је пријављено је 102.147 бирача, од којих је 19.800 у БиХ гдје ће бити отворено 27 локација за гласање. 

Професор Факултета политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја каже да су избори непобитно важни за Српску јер исход одређује облик сарадње у политичком, економском и сваком другом погледу. 

- Веома је важно да Српска и Србија имају добре односе. Нико не може да предвиди резултат - рекао је Шолаја за "Глас". 

Подсјећајући да протести у Србији трају дуже, додао је да би избори требало да покажу резултат расправе у друштву те у којем правцу ће та земља, након недјеље, да иде. 

- Прогнозе говоре о побједи СНС-а. Све је неизвјесно с обзиром на популизам студентског покрета. Како год да буде, сваки избори су корак даље у развоју демократије - закључио је Шолаја. 
Вршилац дужности предсједника Србије је у овом моменту Ана Брнабић, а предсједнички избори би требало да буду одржани до краја децембра.

ФОРУМ 

Институционални односи Српске и Србије ојачани су 2024. године када је конституисан парламентарни форум Република Србија - Република Српска као стално тијело основано ради јачања сарадње те привредних, културних и просвјетних веза. 

Чине га по 11 посланика из Народне скупштине Републике Србије и Народне скупштине Републике Српске. Основан је да би специјалне паралелне везе, овјерене споразумом са обје стране, добиле већу парламентарну димензију, а нова карика у ланцу је и Свесрпски сабор, односно Декларација о заштити интереса и права српског народа. 

ОД ДОС-а ДО СНС-а

Парламентарне изборе у Србији од 2000. обиљежили су смјена власти након пада Слободана Милошевића, успон СНС-а и промјене у снази опозиције. На изборима 2000. године Демократска опозиција Србије (ДОС) освојила је 176 од 250 мандата, уз излазност од 57,72 одсто. Три године касније највише мандата, 82, освојила је СРС, док је 2007. имала 81 мандат. На изборима 2008. највише посланика добила је листа "За европску Србију" Демократске странке, са 102 мандата. Прекретницу су представљали избори 2012. године, када је коалиција окупљена око СНС-а освојила највише мандата, а 2014. године обезбиједила убједљиву парламентарну већину са 158 посланика. На изборима 2020. листа око СНС-а освојила је 188 мандата, али уз излазност од свега 48,93 одсто и бојкот дијела опозиције. На изборима 2022. СНС-ова листа освојила је 120 мандата, а 2023. године 129. Истовремено, опозициона листа "Србија против насиља" добила је 65 мандата. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.