Хјуман Рајтс Воч о ситуацији у јужној српској покрајин

Косметски кривични правосудни систем и даље најслабија институција власти, упркос текућим реформским напорима, истакнуто у документу

МAЊИНЕ на Косову и Метохији и даље трпе насиље, застрашивање и дискриминацију, посебно у области запошљавања и приступа јавним службама, а повратак расељених лица и избјеглица је ограничен, оцијењено је у најновијем извјештају организације Хјуман рајтс воч, пренио је Танјуг. При том је истакнуто да мањкавости правосудног система осујећују напоре да се успостави принцип одговорности. У документу је наведено да се, због пријетње руским ветом у Савјету безбједности УН, одустало од покушаја рјешавања питања будућег статуса Косова и Метохије под покровитељством УН, док је Москва, према оцјени ХРВ, тиме и обимом руских инвестиција учврстила свој утицај у Србији. Та организације је упозорила да су преговори о будућем статусу покрајине "засјенили суморну ситуацију с људским правима на Космету". - Насиље над мањинама се наставило, иако је број пријављених инцидената наставио да пада - примијетио је ХРВ. Број добровољних повратака на Косово и Метохију је мали - 308 особа у првој половини 2007. године - подсјетио је ХРВ и додао да је УНМИК упозорио да се Срби, Роми и косметски Aлбанци излажу ризику од прогона ако се врате у области гдје би били у мањини. - Косметски кривични правосудни систем је и даље најслабија институција власти, упркос текућим реформским напорима - истакнуто је у документу. Координација између међународних и домаћих судија је недовољна, међународне судије и тужиоци и даље полажу рачуне само специјалном представнику генералног секретара УН, а неадекватна заштита свједока довела је до неповјерења и неспремности за сарадњу са тужиоцима, наведено је у извјештају. Бивши премијер Косова Рамуш Харадинај, којем се од марта суди пред Хашким трибуналом, провео је више од годину дана на условној слободи уз могућност, без преседана, да се бави политичким активностима, нагласио је ХРВ и подсјетио да је УНМИК дозволио Харадинају да се нађе на челу листе Aлијансе за будућност Косова, која је учествовала на новембарским изборима 2007. године. Србија је побољшала сарадњу са Хашким трибуналом, а влада је показала већу спремност да се позабави одговорношћу за ратне злочине, мада још није привела правди најтраженијег осумњиченог за ратне злочине, оцијенила је у најновијем извјештају организација Хјуман рајтс воч. НAПРЕДAК Организација за људска права Хјуман рајтс воч објавила је да је у 2007. години у БиХ остварен напредак у погледу утврђивања одговорности за злочине почињене у протеклом рату, што укључује и домаћа кривична гоњења. У свом годишњем извјештају ова организација наводи да је побољшана званична сарадња власти БиХ са Хашким трибуналом, укључујући и сарадњу Републике Српске, дала конкретне резултате у 2007. години. - Одјељење Суда БиХ за ратне злочине наставило је успјешно да извршава свој мандат процесуирања особа које су одговорне за ратна звјерстава - наводи се у извјештају. ХРВ, међутим, наводи да постоји забринутост у погледу тога како ово одјељење у кривичним гоњењима одређује приоритете, питања прекомјерних коришћења затворених сесија, који се правдају заштитом свједока, "и неадекватних активности отварања према јавности". НAСТAВЉЕНО ЗAСТРAШИВAЊЕ Срби повратници у Хрватску суочавају се и даље с насиљем и застрашивањем, иако мање него у претходним годинама, наводи Организација за људска права Хјуман рајтс воч у свом годишњем извјештају. Међународна организација за људска права извјештава да је до јула прошле године у Хрватској регистровано 125 хиљада српских повратника од 300 хиљада до 350 хиљада који су избјегли за вријеме рата, те да је од тог броја (регистрованих) 60 одсто остало да живи у земљи, пренијела је Срна. Хјуман рајтс воч наводи да Срби имају проблема с враћањем њихових кућа у којима живи неко други, иако постоје судске одлуке у њихову корист. Ова организација оцјењује да је полиција ефикаснија у хапшењу особа одговорних за међуетничке инциденте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.