Фото: РИНА
У удару грома код Горњег Милановца до темеља је изгорјела кућа у којој је била мајка са двоје мале дјеце, чиме је породица Павловић остала без крова над главом.
У селу Врнчани код Горњег Милановца породицу Павловић задесила је трагедија какву нико не може да заборави. У снажном невремену, удар грома изазвао је пожар који је за свега тридесетак минута прогутао њихову породичну кућу.
Дом у којем су годинама живјели Дарко и његова супруга Милица, њихово двоје мале дјеце, као и Даркови родитељи, претворен је у згариште. Остали су без крова над главом, без ствари које су годинама стицали и без свега што је чинило њихов породични живот. А све је почело у једном тренутку.
"Био сам на послу када су ме позвали и рекли да нешто гори. Одмах сам рекао да сви изађу напоље, само да се неко не повриједи. Рекли су ми да је кренуло од ормара и да је већ захватило плафон у соби. Одмах сам кренуо кући. Када сам стигао, кров је већ потпуно изгорио, све је било у пламену. Узео сам цријево и покушао колико год могу да спасем. Ватрогасци су стигли са два камиона и почели да гасе, али кућа је већ била уништена", прича за РИНУ Дарко Павловић.
За око тридесет минута нестао је дом у којем је ова породица живјела годинама.
"То је наша породична кућа. Ту сам живео са супругом и двоје дјеце, оцем и мајком. То је био наш дом који смо стварали годинама. Све је уништено", додаје са тугом у гласу Дарко.
Његова супруга Милица у тренутку пожара била је сама са дјецом, старом свега пет и три године. Њене ријечи можда најбоље описују ужас кроз који је породица прошла.
"Била сам сама са двоје дјеце. Пробала сам бар нешто да извучем - документа, кључеве… Али дим је већ захватио све. Само смо извукли живе главе на раменима. Излетјела сам напоље јер је дим почео да ме гуши. Све је трајало око пола сата. Пробала сам и ја да гасим, али ништа није вриједеио. Ватра је гутала све пред собом", каже Милица.
У тим тренуцима, док јој је дом нестајао пред очима, Милица је мислила само на дјецу.
"Осјећај је грозан. Плакала сам и викала, само да склоне дјецу, да ме не виде у таквом стању и да не гледају како им гори дом", каже она.
Ни Даркова мајка Миљана не може да заборави тренутак када је све почело.
"Изашла сам да покупим веш. Загрмило је, свјетлица је сијевнула, ударио је гром и онда је кренуло да гори. Муж ми је спавао, па смо га будили да устане. Страшно је било", рекла је Миљана.
Када су видјели шта се догађа, комшије и мјештани одмах су притекли у помоћ. Сви су покушавали да ураде оно што могу, да спасу макар део онога што је породица годинама стварала. Али пламен је био немилосрдан.
Ватрогасци су убрзо стигли и успели да локализују пожар, али кући више није било спаса. Ипак, у овој великој несрећи Павловићи нису остали сами. Комшије, пријатељи и мјештани окупили су се око породице. Донијели су новац, одјећу за децу и оно што су у датом тренутку могли да пруже. Дарко им на томе неизмјерно захваљује.
"Хвала свим комшијама и мјештанима који су дошли да помогну. Хвала свима који су донирали новац, одјећу за дјецу и пружили нам подршку када нам је било најтеже. То нам много значи", рекао је он.
Посебну захвалност упућује и свом послодавцу, који је његовој породици уступио кућу у којој тренутно бораве. У тренутку када су остали без свог дома, добили су макар привремени кров над главом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.