Годишњица потписивања Бриселског споразума - 11 година без ЗСО

Око текста споразума, који је формално назван "Први споразум о принципима нормализације односа Београда и Приштине" преговарало се шест мјесеци прије него што су на документ стављена три потписа.

У име Београда документ је потписао тадашњи предсједник Владе, а данашњи шеф дипломатије Србије Ивица Дачић, а у име Приштине Хашим Тачи који је у то вријеме обављао функцију премијера тамошњих привремених институција.

Трећи потпис, у име Брисела, који је учествовао као посредник, ставила је тадашња висока представница Европске уније за спољну политику и безбједност Кетрин Ештон.

Дачић је јуче оцијенио да након пунух 11 година Приштина нема намјеру да формира ЗСО, иако је то њена међународна обавеза.

-Бриселски споразум којим је то договорено само је тужна епизода, односно тужно сећање на то да је веома упитан кредибилитет Европске уније, као медијатора који је гарант спровођења Бриселског споразума - рекао је Дачић на конференцији за медије у Министарству спољних послова.

Дачић рекао да је Ештон најавила да ће ускоро посјетити Београд и додао да ће то бити прилика да јој постави питање због чега до данас није реализовано ништа од онога што је била обавеза Приштине.

-Од тада је ЕУ изгубила кредибилитет, јер се тзв. Косово игра кредибилитетом ЕУ. Видели сте да је (премијер привремених приштинских институција) Аљбин Курти, дан после одлуке Парламентарне скупштине Савета Европе да препоручи пријем тзв. Косова Савета Европе, изјавио да ЗСО неће никад ни да се формира. Рекао је да Срби имају превише права - рекао је Дачић. 

Дачић је нагласио да је узрок свих проблема у дијалогу то што Приштина не жели ништа од обавеза да испуни.

-То је узрок свих проблема, та жеља да се не иде у имплементацију онога што су међународне обавезе Приштине. Сада имате само практично врхунац целе кризе која се огледа кроз трајну нестабилност на КиМ, кроз недостатак институција, недостатак ЗСО која би могла да надомести  све проблеме који тренутно постоје. Видели смо јасну и изражену жељу да они немају никакву намеру да то формирају и да је њихова жеља да се етнички очисти КиМ од Срба - рекао је Дачић.

Бриселски споразум, који броји укупно 15 тачака, требало је Србима на КиМ да донесе Заједницу која би обухватила 10 општина са српском већином јужно и сјеверно од Ибра и да обухвати Лепосавић, Звечан, северни део Косовске Митровице, Зубин Поток, Партеш, Ранилуг, Ново Брдо, Грачаницу, Штрпце и Клокот.

На основу договоренег документа, предвиђено је да ЗСО има статут, предсједника и потпредсједника и скупштину, а чланство би било отворено за сваку другу општину под условом да се о томе сагласе чланови - општине учеснице.

Све општине би имале право да сарађују у колективном спровођењу овлашћења кроз Заједницу, а Заједница би имала пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја.

Остале тачке Бриселског споразума односиле су се, између осталог, на полицију, правосуђе, судство и локалне изборе, а оне чије је спровођење зависило од Београда, спроведене су.

Према Бриселском споразуму, предвиђено је постојање регионалног команданта полиције за четири општине на сјеверу КиМ у којима Срби чине већинско становништво, а командант полиције за тај регион је Србин који се именује са списка који достављају четири градоначелника у име ЗСО.

Такође је предвиђено да састав косовске полиције на сјеверу одсликава етнички састав становништва ове четири општине.

Управо послије смјене командира косовске полиције за регион сјевер у новембру 2022. године, на шта Приштина нема право по Бриселском споразуму, Срби на КиМ су напустили привремене приштинске институције.

Разлози за напуштање, осим тога, били су непоштовање Бриселског споразума од стране Приштине, упади специјалних јединица тзв. косовске полиције на сјевер и изградња полицијских база и противправна хапшења Срба.

Упркос томе што Приштина 11 година није формирала ЗСО, добила је визну либерализацију са земљама ЕУ и статус придруженог члана у Парламентарној скупштини НАТО-а, а ПС СЕ је усвојила препоруку да Приштина буде позвана у чланство те организације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.