Глумци на годишњици „Сивог дома: И од делинквента може постати министар

Крушевац - Васпитно-поправни дом у Крушевцу, једини тог типа у Србији, обиљежио је 65 година постојања. Први штићеници су у град стигли 11. јуна 1947. са Аде Циганлије, а малољетник заведен под редним бројем један био је 16-годишњи Павле Милошевић, у дом упућен због крађе двогледа.

Кажу да је, путујући са Копаоника, Слободан Пенезић Крцун примјетио у атару села Мудраковац напуштену зграду и наредио да се ту сагради васпитно-поправни дом за малољетнике. За протеклих 65 година кроз ову установу прошло је скоро 10.000 питомаца и више од 900 васпитача и стражара.

- Ова кућа младих душа је већ 65 година велика школа живота. Многи су овде дошли без основне школе, а завршили занат. Некима је ово био први и једини дом, другима сигурна кућа, трећима место одлуке. Многи су овде одлучили да је боље бити човек него делинквент - каже Милан Обрадовић, директор Управе за извршење затворских санкција.

- Oбиљежавање 65 година ВП дома протекло је у подсјећању на серију „Сиви дом" која је овдје снимана 1984. и 1985. Од актера серије у Крушевцу су били редитељ Дарко Бајић и глумци Бранислав Лечић (Црни), Дубравко Јовановић (Матић), Радмила Живковић (Шиљина мајка), Стеван Марић (Мали Ћора) и Саша Малинић (Језеркић).

- Некако у време када сам радио серију, родила ми се ћерка и доста сам размишљао о томе да је поставим као причу о младим људима којима недостаје љубав. И када бих је данас радио, остао бих при основној тврдњи да недостатак љубави у породици доводи до агресије - каже Бајић који се радо фотографисао са садашњим штићеницима додајући у шали да и сам има дијве године домског стажа.

Дубравку Јовановићу је „Сиви дом" био прва значајнија улога.

- Све је као и пре 30 година, као да је време стало. Нисмо остарили. То је била последња ТВ серија која се снимала на филмској траци, што је изискивало да се снима сигурно и да нема грешака - присећа се Јовановић.

Крушевљанка Радмила Живковић каже да је „Сиви дом" једини пројекат који је радила у свом родном граду и присјећа се сјајних колега, док Бранислав Лечић памти бројне ангдоте.

- Сцена када трчим по крову воза била је опасна, али сам је сам радио. Превртање аутомобила је уместо мене урадио Бата Камени. Били смо заљубљени у тај материјал. Упознали смо домце, васпитаче, добили нешто од њиховог карактера - каже Лечић додајући у шали да је он примјер како се од делинквента може постати министар.

Чувар "боље ради"

У „Сиви дом" углавном долазе дјеца из разорених породица, али има и другачијих примјера.

- У Крушевцу је казну одслужио син Мије Алексића, као и братанац сада познатог политичара и председника општине једног града у Поморављу. Имали смо случај момка из Краљева коме су родитељи били лекари, а брат успешан студент - набраја чувар Станимир Петровић.

- Многи од њих су били јако добри психолози. Неки Дугец из Крагујевца и Мутљавина из Мојковца убедили су радника обезбеђења да с њима побегне у Италију. Када су их ухватили због крађа и вратили назад, причали су да бивши чувар боље „ради посао" него они, сећа се Станимир, који је део свог искуства прикупио у књизи „Пендрек са душом".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.