Гдје ће грађани Хрватске моћи да раде од јула

Загреб - На свјетском тржишту рада у овом тренутку је, према процјенама, око 200 милиона емиграната, односно људи који су због посла отишли из матичне земље.

Приступањем Хрватске Европској Унији европско тржиште рада се у јулу отвара за хрватске држављане, а академски образовани, научници и сезонски радници неће морати да посједују радне дозволе како би зарађивали за хлеб у иностранству.

Према подацима Би-Би-Сијевог (BBC) истраживања о мобилности радне снаге и могућностима запошљавања, портал Јутарњи лист је направио листу најтраженијх занимања у Европи и свијету из угла Хрватске. Ова занимања су географски, културално или економски најближа и најатрактивнијих за живот и рад хрватскх држављана.

Најтраженији на свјетском тржишту рада су медицински стручњаци, у које спадају љекари и медицинске сестре, и у овом тренутку у чак 21 земљи влада озбиљан дефицит тих занимања.

Хрватска са друге стране има скоро 3.000 незапослених медицинских сестара које би могле да пронађу посао у свијету, док је у овом тренутку на Хрватском заводу за запошљавање (ХЗЗ) више од 400 љекара специјалиста.

Изван ЕУ на цијени су физиотерапеути (1.558 незапослених у Хрватској), који ће без проблема пронаћи посао у Аустралији, Канади, на Новом Зеланду и у САД-у, док су на европском тлу са тим занимањем у мањку у Белгији.

Високообразовани стручњаци, инжењери свих струка, на цијени су у цијелој Европи. Посебно се издвајају инжењери грађевинарства, електротехнике, електронике, хемије, рударства, инжењери и пројектанти рачунарских система, као и програмери.

У евиденцији ХЖ-а налази се скоро 400 пројектаната и инжењера рачунарских система, програмера, 897 информатичара, 547 инжењера електротехнике...

Процјене, базиране на економском стању у ЕУ 2008. године, говоре да ће Унији у идућих 37 година, до 2050, бити потребно 56 милиона емиграната на тржишту рада.

Према подацима портала MojPosao.net, у 2012. је објављено 300 огласа у којима послодавци из иностранства траже радну снагу, од чега се 49 посто огласа односило на послове у ЕУ. Најтраженији су били програмери, возачи и хотелско особље.

У готово половини свих огласа тражено је барем четворогодишње радно искуство уз беспрекорно познавање страног језика потребног за обављање посла (углавном енглески), а услов за 50 посто послова била је и висока стручна спрема.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.