Епархија рашко-призренска осудила позив на рушење Храма Христа Спаса

ГРАЧАНИЦА – Епархија рашко-призренска изразила је најдубљу забринутост и снажно осудила најновију изјаву албанског адвоката Тома Гашија, који је отворено позвао на рушење Храма Христа Спаса у Приштини и истакла да је та изјава директан позив на уништавање вјерског објекта и, као таква, тешки облик говора мржње и подстицања нетрпељивости против СПЦ.

Епархија је, реагујући на објаву Гашија на Фејсбуку у којој је навео да Храм Христа Спаса у Приштини „мора бити срушен“, да се налази „на туђем земљишту“ и да је наводно подигнут у вријеме „окупације“, истакла да та објава представља школски примјер искључиве реторике и да такав говор шаље поруку да, по тој логици, у Приштини заправо нема мјеста за видљиви симбол постојања српске православне заједнице, те да само постојање овог храма представља „неправду“ која мора бити „исправљена“ његовим уклањањем.

Епархија рашко-призренска наглашава да Храм Христа Спаса у Приштини, као уредно уписано власништво и освештано богослужбено мјесто Српске Православне Цркве, мора бити заштићен од сваког покушаја рушења или одузимања, те да вјерске слободе њеног свештенства и вјерног народа, као и очување цјелокупног српског православног насљеђа на КиМ, морају бити недвосмислено и дјелотворно гарантовани у праву и пракси.

Епархија је упутила снажан апел институцијама у Приштини, професионалним адвокатским удружењима, организацијама цивилног друштва и међународној заједници да се недвосмислено и одговорно огласе поводом овог најновијег вида говора мржње.

„Ћутање пред оваквим изјавама било би схваћено као прећутно одобравање и додатно би угрозило не само Храм Христа Спаса већ и сам принцип да све вјерске заједнице на Косову и Метохији имају право на једнаку заштиту, поштовање и безбједност“, наглашава се у саопштењу.

Епархија наводи да је и раније истицала да су Храм Христа Спаса и земљиште на којем се налази уредно уписани као власништво Српске Православне Цркве у катастарским и земљишним књигама на Косову и Метохији и наглашава да не постоји ниједна правоснажна судска одлука којом би се поништила имовинска права Цркве, нити одлука која би храм прогласила нелегалном грађевином.

„Напротив, постоје судске одлуке које препознају Српску Православну Цркву као законитог корисника овог простора до окончања свих поступака. У том свјетлу, тврдња да се храм налази 'на туђем земљишту' није само неистинита већ и опасна, јер служи моралном оправдавању позива на рушење и тиме легитимише идеју да се једној вјерској заједници може ускратити право на богослужење путем физичког уништења њене светиње“, наглашава се у саопштењу.

Додаје се да позив Гашија на рушење храма није изолован случај и изузетак, већ израз атмосфере етничке нетрпељивости која постоји у дијелу косовске јавности и многим медијима.

Епархија указује да су претходних година поједине јавне личности, укључујући и поједине историчаре и коментаторе, јавно заговарале рушење Храма Христа Спаса или његову „пренамену“, представљајући га као наводно „насилни“ или „нелегитимни“ објекат и оспоравајући му својство богослужбеног простора.

„Ови поновљени јавни позиви били су праћени и охрабривани конкретним нападима, скрнављењима и институционалним опструкцијама. Најновија изјава господина Гашија стога представља даљу радикализацију дуготрајног наратива којим се негира легитимност присуства Српске Православне Цркве у самом центру Приштине“, указује се у саопштењу.

Додаје се да овакав образац јавног говора у потпуности потврђује налазе најновијег извјештаја о праћењу говора мржње у медијском простору на Косову и Метохији за период април-јун 2025. године, који је израдило Удружење новинара Косова уз подршку УН.

Епархија наглашава да се у осјетљивом постконфликтном контексту Косова и Метохије, гдје је од 1999. године уништено или оштећено више од 150 српских православних цркава и манастира и гдје су десетине хиљада Срба протјеране из својих домова, овакви позиви не могу посматрати као безазлена реторика и игнорисати, већ да они директно доприносе клими у којој су нови напади на вјерске објекте све извјеснији и све лакше „оправдани“.

„Са становишта међународних стандарда људских права, овакве изјаве су у отвореној супротности са основним гаранцијама слободе вјероисповјести, заштите културне баштине и начела недискриминације“, указује се у саопштењу.

Епархија додаје да Европска конвенција о људским правима, Оквирна конвенција за заштиту националних мањина и инструменти УНЕСКО о очувању културног насљеђа обавезују политичке власти да штите вјерске објекте и да не толеришу било какво подстицање које може довести до њиховог уништења, а да је и правни и институционални оквир на КиМ формално успостављен са циљем спречавања говора мржње и заштите људских права.

„Ипак, поновљени јавни позиви на рушење Храма Христа Спаса, сада изречени и од стране једног јавно ангажованог правника, показују колико је јаз између нормативних обавеза и стварне праксе и даље дубок“, наведено је у саопштењу.

Албански адвокат из Приштине Том Гаши раније данас је у објави на Фејсбуку отворено позвао на рушење Храма Христа Спаса у Приштини, наводећи да храм „мора бити срушен“ и тврдећи да се налази „на туђем земљишту“ и да је наводно подигнут у вријеме „окупације“.

Храм Христа Спаса у центру Приштине је саборни храм Српске Православне Цркве, чија је изградња почела деведесетих година прошлог вијека и прекинута оружаним сукобом 1999. године.

Од тада је ова светиња постала један од најчешће нападaних вјерских објеката у Европи.

Непосредно након сукоба покушано је њено рушење експлозивом, што, срећом, није успјело, а потом је храм у више наврата паљен, скрнављен, исписиван графитима и злоупотребљаван као јавни тоалет или мјесто за снимање неприкладних музичких спотова.

Богослужења су више пута била забрањивана или опструисана од стране власти у Приштини, а свештенство је у бројним приликама спречавано да слободно служи Свету литургију, чак и на велике празнике.

У Приштини је прије сукоба на КиМ живјело око 40.000 Срба, а данас их има само неколико, преноси Танјуг.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.