Експлозија вјетроенергије; Вјетропарк „Чибук 1“ и даље неприкосновен

БЕОГРАД - Србија се позиционирала као један од регионалних лидера у области обновљивих извора енергије. Према најновијој анализи Удружења ОИЕ Србија, земља заузима друго мјесто у региону по снази капацитета вјетра, са укупно 13 вјетроелектрана и 824,2 МW снаге.

Посебно импресиван је податак да је током 2025. године на мрежу прикључено нових 199 МW, што представља раст од 24 одсто у односу на претходну годину.

Регионална трка: Ко води, а ко заостаје?

Иако је регион у фази убрзане енергетске транзиције, темпо развоја варира. Тренутни поредак по инсталираним капацитетима изгледа овако:

1. Хрватска: Лидер региона са 1.264 МW.
2. Србија: Друго мјесто са 824,2 МW, али са највећим појединачним пројектима.
3. Црна Гора и Сјеверна Македонија: Улазе у нову фазу ширења.
4. Босна и Херцеговина: Фокусирана на партнерства домаћих и страних инвеститора.
5. Словенија: Значајно заостаје за европским просјеком.

Највећи вјетропаркови у Србији: Чибук, Ковачица и Кривача

Србија се може похвалити неким од најамбициознијих пројеката у овом дијелу Европе.

Назив             Снага (МW)   Инвестиција (милиони €) Инвеститори

Чибук 1          158 МW          270               Ветроелектране Балкана (ИФЦ, ЕБРД)

Чибук 2          154 МW          212               Масдар, Таалери

Ковачица       104,5 МW       189               Елецтраwиндс К-Wинд (Ерсте, ЕБРД)

Кривача         103,3 МW       155               МК Гроуп, Алфи (Словенија)

Пупин               94 МW          100               Близина Ковачице

Костолац         66 МW             -                   ЕПС (Први државни пројекат)

ЕПС улази у игру са вјетропарком „Костолац“

Важан корак за државну енергетику је вјетропарк Костолац, први пројекат вјетроенергије који је реализовала Електропривреда Србије. Смјештен на затвореним коповима угља, овај парк се састоји од 20 вјетрогенератора укупне снаге 66 МW, чиме се симболично врши прелазак са фосилних горива на зелену енергију.

Пројекције до 2030: Србија преузима трон?

Према подацима WиндЕуропе-а, регион очекује огроман раст од 103 одсто у наредних неколико година. До 2030. године, прогнозе за инсталиране капацитете су сљедеће:

• Србија: 2.100 МW (Пројектовани лидер региона)
• Хрватска: 1.640 МW
• Сјеверна Македонија: 520 МW
• Босна и Херцеговина: 510 МW
• Црна Гора: 310 МW
• Словенија: ~100 МW

Закључак: Да би се ови амбициозни планови остварили, кључни изазови остају убрзано издавање дозвола, јачање мрежне инфраструктуре и континуирано привлачење страних инвестиција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.