Дрецун: Љимај - алиби за Харадинаја

Београд - Иза хапшења Фатмира Љимаја могла би да се крије тежња да се умањи тежина ослобађања Харадинаја, каже предсједник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун, јавио је Танјуг.

Дрецун сматра да су пресуда Фатмиру Љимају, као и пресуда Рамушу Харадинају, која се очекује у Хагу 29. новембра, велики испит.

- A ако би и у овом случају било ослобађања, испало би да нико није крив за силне злочине над Србима - рекао је Дрецун у интервјуу франкфуртским "Вестима".

Љимају ће се судити и за проневјере, а све је то на иницијативу ЕУЛЕЏ-а, односно њиховог врховног суда, додао је Дрецун.

- Интересантан је тренутак хапшења Љимаја, јер се очекује пресуда Рамушу Харадинају, а Љимај је из исте групе тог злочиначког деловања. Иза тога би могла да се крије тежња да се умањи тежина ослобађајуће пресуде Харадинају или пак да се ојача, ако би била ослобађајућа - рекао је Дрецун.

Он је подсјетио да се већ мјесецима прича да ће Харадинај бити ослобођен у Хагу и да ће бити премијер, односно да ће се прекомбиновати косовска влада и да ће Хашим Тачи бити косовски предсједник.

- Чак су Харадинајеви људи покушали да врбују угледне Србе да партиципирају у тој новој влади. Међутим, мислим да је, после пресуде (Aнти) Готовини и (Младену) Маркачу направљен делимичан притисак у јавности, мада је тај притисак могао да буде и снажнији, па би могло да се за Харадинаја очекује другачији исход од ослобађајуће пресуде - рекао је Дрецун.

Упитан да ли ће дијалог Београда и Приштине бити настављен уколико Харадинај буде премијер, он је објаснио да разговор није везан за личност, да се ради о стратешком проблему за Србију, који не можемо да гурамо под тепих.

Дрецун сматра да држава Србија дефинитивно мора да преиспита однос са Хагом, јер је то "политички суд".

Када је ријеч о успостави интегрисаних прелаза Дрецун је указао да је то наслијеђено од оних који су то прихватили и да се мора то питање рјешавати, па је и нелогично и непримјерено да у потпуности одустанемо од тога.

Он је рекао да је застој у афери око трговине органима, мада и за Тужилаштво за ратне злочине остаје питање зашто нису искористили доказе свједока из Aлбаније који су имали шта да кажу о трговини органима.

Дрецун сматра да је очигледно да ЕУ не остаје мирна пред кршењем људских права и да је спремна и ријешена да изнесе терет овог случаја.

Тужилаштво за ратне злочине, према његовим ријечима, би требало да прикупи највише доказа за злочине над Србима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.