Драгину притвор до 30 дана

Београд -- Судија за претходни поступак Вишег суда у Београду одредио притвор до 30 дана Саши Драгину, Звонимиру Никезићу и за још четири лица, казао за Б92 Радисављевић.

Тужилаштво за организовани криминал је, након саслушања, и предложило одређивање притвора.

"У истрази коју је у суботу покренуло Тужилаштво за организовани криминал због злоупотреба приликом коришћења средстава намењених за регресирање минералних ђубрива произведених у ХИП Азотари у Панчеву, судија за претходни поступак је одредио притвор Саши Драгину, Радосаву Вујачићу, Звонимиру Никезићу, Михаилу Грујићу, Драги Лазаревићу и Бориславу Стојковићу. Притвор по решењу судија за претходни поступак може трајати до 30 дана", рекао је за Б92 тужилац Миљко Радисављевић.

Он је прецизирао да је притвор одређен и бившем предсједнику Управног одбора "Азотаре" Панчево Радославу Вујачићу, бившем замјенику директора "Азотаре" Михаилу Грујићу, бившем директору крушевачког Института за крмно биље Драги Лазаревићу и власнику предузећа "Терабо" Бориславу Стојковићу.

Двоје осумњичених - бивши директор ПКБ-а Миљан Вељовић и бивша директорка фирме "Инвеј" Верица Спасић, браниће се са слободе током поступка јер тужилаштво није тражило да им се притвор одреди, напоменуо је Радисављевић.

Бившем директору пољопривредног добра "Алекса Шантић" код Сомбора Арсенију Катанићу такође није одређен притвор.

Тужилац је нагласио да је послије саслушања осумњичених, које је трајало до касно синоћ, Тужилаштво за организовани криминал донијело наредбу о спровођењу истраге против свих девет осумњичених да су незаконитом продајом регресираног минералног ђубрива, у току 2009. и 2010. године, оштетили буџет Србије за око 470 милиона динара, или око пет милиона евра.

Њима се на терет стављају кривична дјела злоупотреба службеног положаја за коју им прети казна од двије до 12 година затвора, као и давање и примање мита за које се казна креће у распону од три мјесеца до 12 година, нагласио је Радисављевић.

Они се терете да су учинили многе неправилности у вези с прометом регресираног минералног ђубрива у току 2009. и 2010. године које је по уредбама Владе Србије било намјењено пољопривредним газдинствима, задругама и предузећима која се баве пољопривредном производњом, а у којима држава има свој капитал.

"То ђубриво су осумњичени продавали лицима која на њега нису имала право и омогућили су да четири приватна привредна друштва добију вестачко дјубриво по повласћеним ценама и на тај начин прибаве имовинску корист у износу од 470 милиона динара, или око пет милиона евра у то време, а да за тај износ истовремено оштете буџет Републике Србије", указао је тужилац за организовани криминал.

Он је прецизирао да је у овом случају "Азотара" Панчево прибавила имовинску корист у износу од 470 милиона динара јер је искористила право и из буџета Реопублике Србије повукла износ који је био намјењен за регресирање производње минералног дјубрива.

Драгин је од 2004. до 2007. године обављао послове замјеника секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине, да би у мају 2007. године постао министар заштите животне средине у влади Србије.

Од јула 2008. до марта 2011. године био је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Никезић, јавности познат као власник консултантске куће "Цес Мекон", у управном одбору "Агробанке" био је представник државног удјела.

Почетком септембра саслушан је као свједок у истрази поводом "Агробанке".

Никезићев "Цес Мекон" радио је и на бројним приватизацијама фирми као што су "Књаз Милош", "Фриком", "Млекара Шабац", "Трајал", "Београд филм", "Семе", "Ветеринарски завод Земун", које је Савјет за борбу против корупције оцијенио као сумњиве. Дугогодишњи је сарадник бившег премијера Мирка Цветковића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.