Документ о плановима Мисије ЕУ за јужну српску покраји

Мисија ЕУ у покрајини би имала три компоненте - политички, оперативни и дио за подстицање реформи да би се "Космету помогло да оствари перспективу уласка у ЕУ, наводи се у документу

УВЕЛИКО припремана мисија Европске уније на Косову и Метохији би имала три компоненте - политички, оперативни и дио за подстицање реформи да би се "Космету помогло да оствари перспективу уласка у ЕУ". То се наводи у документу о циљевима те мисије, за коју су начелну сагласност дали прошлог петка лидери ЕУ. Иако је за неколико чланица европске двадесетседморице и даље отворено питање како ће ЕУ наћи правну основу за упућивање те мисије, планира се да "оперативни модалитети" мисије буду усвојени на засједању шефова дипломатија ЕУ, крајем јануара 2008. Према документу о припреми и циљевима мисије ЕУ на Космету, у који је имала увида агенција Бета, "будућност Космета је кључни приоритет за Европску унију", а "одрживо рјешење (статуса) је животно важно за стабилност и напредак, као и европску будућност цијелог западног Балкана". У том циљу ће бити "употријебљени сви инструменти процеса стабилизације и придруживања", уз "сталан политички и технички дијалог" с Приштином за спровођење реформи, а биће прикупљена и замашна донаторска средства за остваривање тих циљева ЕУ на Косову и Метохији. Досад је ЕУ на Косово и Метохији уложила око двије милијарде евра, "а уложиће у Покрајини по становнику више него било гдје у свијету, у идуће три године". Шеф италијанске дипломатије Масимо д'Aлема је раније ставио до знања да се планира прикупљање преко три милијарде евра за Косово и Метохију у сљедеће три године. По рјешењу статуса ће, како је наведено у припремном папиру ЕУ, одмах бити сазвана међународна донаторска конференција за Космет. У "смјерницама" за мисију је истакнуто да се све припреме ЕУ за будуће присуство на Космету врше без унапријед утврђеног става о исходу настојања за утврђивање статуса покрајине. Aли се наглашава да је "јасно да је потребна одговарајућа основа за будуће спровођење рјешења за статус, и то посебно за међународни цивилни и војни надзор". - Европска унија дјелује уз сазнање да ће послије рјешења статуса, управљање Косметом бити у рукама његовог народа и изабраних власти. То подразумијева веће преношење овлашћења с међународних на домаће власти. Будуће међународно присуство ће пружити снажна јемства за обезбјеђење спровођења статусног рјешења и владавину закона". - Косово и Метохија је, како је наведено, "искључиво европско питање и његова будућност је у европској перспективи". Европска унија се зато активно припрема за будуће међународно и присуство ЕУ на Космету, у тијесној сарадњи с локалним и међународним чиниоцима". У документу који су припремили генерални секретаријат Савјета министара ЕУ и Европска комисија се додаје да ће на Косову и Метохији бити "међународно војно присуство, мисија ОЕБС-а са широким размјештајем на терену, док ће снажне напоре за изградњу капацитета уложити Свјетска банка, Програм за развој УН, Савјет Европе и други партнери". Одговорност Високи представник Европске уније за спољну политику и безбједност Хавијер Солана изјавио је у Љубљани да је ЕУ "довољно снажна и способна" да предузме одговорност за Космет од Уједињених нација. Новоизабрани словеначки предсједник Данило Тирк је, након разговора са Соланом, изразио наду да ће наступајућа фаза у рјешавању косметског питања, иако тешка, бити успјешна, пренијела је словеначка агенција СТA.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.