Докле је стигла истрага о "звучном топу"?

БЕОГРАД - Након нешто више од двије недјеље, откако се сумња да је над демонстрантима употријебљен "звучни топ", истрага је званично покренута.

Тренутно, истрага се, условно речено, одвија на три нивоа, пише Данас.

У склопу домаће истраге, њу је покренуло Прво основно јавно тужилаштво у Београду. Међутим, правно гледајући није покренута чак ни званична истрага, већ је ово тужилаштво тек формирало предмет у вези догађаја 15. марта и у току је прикупљање података о догађају.

Из тужилаштва су за Инсајдер кратко одговорили на њихово питање докле се стигло са истрагом.

"Прво основно јавно тужилаштво у Београду је 16. марта 2025. године формирало предмет, а поводом чега се тужилаштво обраћало јавности. Тренутно се прикупљају радње у циљу прикупљања података која лица су задобила повреде, односно претрпела тегобе. Мимо наведеног у овој фази нисмо у могућности да износимо друге информације", рекли су из овог тужилаштва, преноси 021.рс.

Други ниво истраге, ако се ова ријеч уопште може употријебити у овом тренутку, требало би да раде амерички ФБИ и руски ФСБ. Према ријечима власти, оперативци ФСБ су већ стигли у Србију, док је Време објавило да им из ФБИ нису ни потврдили али ни демантовали њихов долазак.

Некадашњи директор Војно-безбедносне агенције Момир Стојановић за Данас каже да је ангажовање страних институција, од стране власти, да спроводе истрагу у сопственој земљи у пракси врло ријетко или готово никад примијењено.

"Ангажовање страних институција да спроводе истрагу у некој земљи могуће је и у прошлости је примењивано само када су у питању догађаји или процеси од значаја за ширу међународну заједницу, што у случају употребе ваздушног топа није случај", каже Стојановић.

Он додаје да је одлука власти да ангажују ФБИ и ФСБ мотивисана тиме како би се умирила домаћа јавност која нема повјерење у домаће службе.

"Одлука власти за ангажовањем ФСБ и ФБА је мотивисана намером да се у недостатку урушеног ауторитета надлежних домаћих институција ангажовањем респектибилних страних институција умири домаћа јавност. Али то отвара питање неповерења и срамно понижавања сопствених институција у које би власт морала имати поверење", наводи Стојановић за Данас, преноси 021.рс.

У име 47 грађана организације цивилног друштва, ЦРТА, Београдски центар за људска права, YУКОМ, ФемПлатз, Грађанске иницијативе и Иницијатива за економска и социјална права А11 обратили су се Европском суду за људска права у вези догађаја 15. марта на протесту.

Држава Србија је од овог суда добила рок до 31. марта да се изјасни да ли су 15. марта коришћена недозвољена средства против грађана.

Посљедњег дана рока Европски суд за људска права обавијестио је организације цивилног друштва да је примио одговор Републике Србије у вези са наводима о могућој употреби соничног оружја на протесту у Београду 15. марта.

Суд у Стразбуру позвао је организације цивилног друштва да до 8. априла доставе коментаре на одговор државе. У истом року, до 8. априла, Европски суд за људска права је позвао и Републику Србију да достави своје коментаре на поднесак који су организације цивилног друштва суду доставиле у понедјељак, 31. марта, којим су Суд обавијестиле о здравственом стању подноситељки и подносилаца захтјева.

Владица Илић из Београдског центра за људска права објашњава за Данас који су сљедећи могући кораци, након што је држава Србија одговорила овом суду.

"Ми смо од суда добили одговор државе и сада спремамо коментаре на овај одговор. У овом тренутку не желимо да износимо шта је Србија одговорила суду, јер сматрамо да би то било контрапродуктивно док не пошаљемо суду коментаре на одговор државе", каже Илић.

Он додаје да Европски суд у овом тренутку може да изрекне неке од привремених мјера држави.

"Овај суд има ширу лепезу привремених мера које може да изрекне држави. То су мере које се користе и у парничним поступцима, као што је нпр. забрана продаје имовине, како би се осигурало да тужени док траје поступак не остане без средстава која би морао да исплати у случају пресуде. Дакле то су мере које обезбеђују неометано вођење поступка. Суд у овом случају може да наложи Србији да не сме да користи слична средства, као она која су грађани суду пријавили да су коришћена, или да нложи држави да предузме неке радње", наводи он.

Илић каже да је држава обавезна да поступа по налозима суда.

"Уколико би се држава оглушила о налоге овог суда, то би аутоматски значило кршење Европске конвенције о људским правима, чији је Србија потписник", каже Илић за Данас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.