Докази о убиству Даде Вујасиновић

Београд - Комисија за истраживање убистава новинара пронашла је доказе у случају убиства новинарке Даде Вујасиновић, који су се водили као изгубљени од 1999. године, пренијеле су агенције.

У расветљавању смрти новинарке Даде Вујасиновић пронађени су предмети, докази који ће омогућити супервештачење, а у случају убиства Славка Ћурувије биће предложено да неки свједоци добију заштићени статус, наведено је у извјештају ове комисије.

У процесу расвјетљавања убиства Даде Вујасиновић биће ангажовани страни експерти за балистику и судску медицину, саопштила је Комисија и истакла да се управо успоставља комуникација са Институтом за безбедност у Висбадену.

У супереекспертизи ће бити обављена реконструкција убиства и све друге неопходне радње из области криминалистичке истраге.

Подсетимо, јуче је обиљежена 19. годишњица убиства Даде Вујасиновић.
Случај убиства Славка Ћурувије је најобимнији по количини прикупљеног материјала, свједочењима, доказима и изјавама и садржи више од 2.000 страна докумената.

Евидентирани су сви који могу помоћи својим сведочењима, било као заштићени свједоци или свједоци који нису учесници догађаја, а којима је потребна заштита јер постоји могућност да располажу чињеницама које би биле релевантне за утврђивање идентитета убица.

Комисија ће предложити Тужилаштву за организовани криминал да покрене процес у којем би била понуђена заштита овим лицима уколико презентују кључне информације које би довеле до идентификације убица и налогодаваца и успјешног судског епилога овог процеса.

У случају убиства новинара Милана Пантића, нова истрага се води као приоритет рада истражних органа из Јагодине, уз подршку централе Управе криминалистичке полиције и уз сарадњу тима истражитеља и аналитичара ангажованих на свим случајевима којима се бави Комисија.

Интензивно се проверавају и искази лица која су самоиницијативно приступила Комисији након њеног формирања, са жељом да предоче своја сазнања.

У Комисији наводе да је случај убиства медијских радника РТС-а током бомбардовања 1999. године накнадно, на предлог породица жртава, придодат мандату Комисије и да ће у наредном периоду бити постављени циљеви и основни елементи за обнову истраге.

Комисија подсјећа да је новинарска професија под перманентним притиском, кроз директне пријетње насиљем над новинарима и медијима, али и кроз финансијско исцрпљивање, тужбе и високе финансијске одштете.

- На сваки начин се покушава да се медији застраше, како би одустали од бављења истраживачким новинарством, и да се угрози њихова слобода како би се онемогућило свебухватно бављење најтежим друштвеним питањима. Осиромашење друштва, а самим тим и медија, довело је до тога да су медији и новинари рањивији него икада - наводи Комисија у свом извјештају.

Процес откривања починилаца најтежих дјела, убистава новинара, наметнуо се као приоритет и потпуно је јасна ријешеност чланова Комисије да на овом послу раде све док се убиства не расвијетле, у чему је потребна много већа солидарност свих новинара, медија и удружења, као и цијелог друштва, наводи се у извјештају који је потписао предсједник Комисије Веран Матић.

Комисија за истраживање убистава новинара је основана прије два мјесеца како би се учинио додатни напор у истраживању разлога због којих до сада нису откривени налогодавци и убице Вујасиновић, Ћурувије и Пантића.

Накнадно је мандат Комисије проширен и на случај убиства медијских радника Радио телевизије Србије у бомбардовању 1999. године.

У прва два мјесеца рада Комисије евидентирана је и прикупљана документација која се налазила на различитим мјестима: у МУП, БИА, тужилаштвима.

Ово је први пут да готово сва сазнања која поседују институције система налазе на једном мјесту и први пут су сви важни учесници истрага са тим упознати, навела је Комисија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.