Дојче веле: Српски селфи са Путином и шта то значи

Русија у Србији посjeдује велики симболички капитал и енергетски интерес, кажу саговорници Дојче велеа.

Ипак, они очекују да ће Београд наставити политику балансирања, која више одговара Бриселу. Недjељни избори ништа неће промjенити.

Прошле седмице су wемачки медији одреда пренијели изјаву извјестиоца Европског парламента за Србију Дејвида Макалистера који је за лист Велт рекао да "Русија у Србији слиједи политику намјерне дестабилизације", те покушава да изврши "масиван утицај на медије, дио политичара као и на цивилно друштво". Новинари су се присјетили и гостовања Федерике Могерини у српској Скупштини које је пропраћено скандирањем радикала: "Србија, Русија, не треба нам Унија" и транспарентнима посланика Двери. Посјета Александра Вучића Москви уочи избора дефинитивно поставља питање – да ли Русија врши утицај пред гласање у недјељу?

Стручњаци са којима је разговарао Дојче веле тај утицај не виде – бар не у неуобичајеној мјери, нити у већој мјери него што утицај врши и Запад. Уосталом, није ли Вучић у оквиру своје функционерске кампање недавно обишао и Ангелу Меркел, а њему вјерни медији пренијели искључиво похвале и прећутали – додуше благе и дискретне – критике које је канцеларка изнијела због дешавања у Србији?

Свима одговара та прича

"Глупост" – тако изјаву Меаалистера оцјењује Павел Кандељ из Европског института Руске академије наука. "У Европи се, од почетка украјинске кризе, све више говори о руској пријетњи Балкану. Тај наратив се подржава и у неким престоницама земаља Западног Балкана, али и од неких политиколога из Москве, па чак и на Западу признају руску моћ. Али та прича нема никакве везе са реалношћу", каже Кандељ за Дојче веле.

У великој мјери су, додаје, руски интереси у Србији ограничени и условљени интересима енергетских компанија – рецимо Гаспрома, који контролише већински пакет у Нафтној индустрији Србије, а од које, опет, у великој мјери зависи српски државни буџет. "Између 60 и 70 одсто трговине Србије одвија се са државама Европске уније, а око шест до седам одсто са Русијом. Сличан је однос у инвестицијама, банкарском сектору или медијима", указује Кандељ.

Откуд онда сталне приче о огромном руском утицају? Отуда, каже Кандељ, што то одговара свим странама, укључујући и Кремљ: "Брисел тиме скреће пажњу са сопствених проблема. Балканским лидерима дође згодно да подстакну замрли процес евроинтеграција поруком – ако нас ви нећете, имамо адресу на коју ћемо се јавити. Москви је то опет згодно, јер цела прича дјелује као признање руске моћи."

Проруско расположење

Душан Рељић из берлинске Фондације "Наука и политика" подсјећа да велики дио јавности у Србији добро прихвата наводно сјајне односе Београда и Москве. "Постоји део становништва који у Русији види традиционалног савезника. Али постоји и онај део који се веома критички односи према Путиновом систему, јер се његови ставови о заштити људских права и демократије не деле у Европи", каже Рељић за Дојче веле.

Но, који доо становништва је већи, добро илуструје посљедње испитивање јавног мњења Нове српске политичке мисли: ту је забиљежен благи пораст подршке евроинтеграцијама за које ипак нема натполовичне већине (48 одсто за, 39 одсто против). С друге стране на, додуше недефинисано питање "Да ли подржавате савез Србије са Русијом", двије трећине испитаника рекло је "да", а свега петина "не".

Павел Кандељ стога говори о "значајном симболичком капиталу" који Русија има у Србији. "Све српске странке, па чак и из супротстављених табора, разумеју да морају да оду у Москву и направе селфи с Путином ако хоће да имају успјеха на изборима. То је закономјерност", каже он. Ипак он додаје да, уз све симпатије према Русији, људи масовно гласају за Вучића, а не за партије и кандидате који се отворено дефинишу као проруски. Такви су, додаје Кандељ, у Србији маргинални и имају минималне шансе да дођу на власт.

ЕУ оставља вакуум

Осим симболике, има још нешто важно, подсјећа Рељић: Русија као стална чланица Савјета безбједности УН и даље је гарант да Косово неће бити примљено у ту свјетску организацију. "Свака власт у Србији, какав год став имала према Москви, мораће да узме у обзир ту чињеницу."

Рељић сматра да Москва испуњава простор који све више зјапи слабљењем позиције Европске уније у Србији. Укочено проширење ЕУ – поготово послије финансијске кризе и Брегзита – на то има највише утицаја. Али ту је и мигрантска криза која тутњи преко територије Србије. "Проток миграната иде из чланица ЕУ, Бугарске и Грчке, ка Србији. И тамо често застаје. Српски грађани су убеђени да нема одговарајуће подршке од стране ЕУ."

Рељић ипак вјерује да ће подршка Европске уније међу грађанима Србије опет порасти, уколико се коњуктура интеграција промјени и Београд приђе ближе чланству у ЕУ. Но двојица саговорника Дојче велеа нису убијеђена да ће се то десити убрзо. Зато не очекују никакве посебне промјене ни ако Вучић постане предсједник. "Србија ће наставити са политиком балансирања", закључује Кандељ, "али тај баланс није у руску, већ у бриселску корист".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.