Ђинђић - бутновник и филозоф

Београд - За живота, Зоран Ђинђић није добио разумијевање већинске јавности, закључују они који га данас проучавају.

Његово брутално убиство, чија је политичка позадина до данас остала нерасвијетљена, трагичан је крај човека чији је живот обиљежио сукоб са системом.

Како је Зоран Ђинђић прошао пут од даровитог ђака и талентованог филозофа, до реформатора чија је визија била далеко испред времена у коме је живио? Обиљежио га је бунт против система, који је отворено критиковао, још као гимназијалац, присјећа се његова сестра Гордана Ђинђић Филиповић. "Писмени задаци су почели да бивају проблем. Након писменога је тата одлазио у школу и пита Мишко јел' нећеш више, он каже нећу. А онда он каже, докле више?"

Као истакнути студентски вођа, током превирања '70-тиг година, први пут је приведен због декларације у којој се критикују друштвено политичке прилике, наводи мајка Мила Ђинђић.

"Дошао је позив за саслушање због растурања материјала и непријатељске пропаганде. Претресли су кућу, чак је њима Зоран писао извештај. Тада су највише однели и одвели га, ми два дана нисмо знали где је он".

Из Југославије одлази у Њемачку, гдје ради на свом докторату. Одлази јер му је, као обиљеженом дисиденту, у Југославији готово немогуће да нађе посао.

"Имао је јасну представу о томе шта жели. То су били одређени аспекти марксове филозофије који су га и раније занимали. И био је веома интелигентан и шармантан и имао је невјероватну енергију. Ако бисте му рекли да је нешто немогуће, његова амбиција је расла. Никада нисам имао таквог студента", каже Албрехт Велмер, професор Универзитета Констанц. У Југославију се враћа у вријеме када се рађа вишестраначје. Позиционира се као алтернатива и ради на престанкуи рата и рехабилитацији Србије. Они који данас проучавају Ђинђића закључују ипак да је околина према њему имала непријатељски однос док је био један од лидера опозиције, и да је, када је ступио на мјесто премијера, био суочен са најразличитијим облицима опструкције.

"Тај неки човек који је то произвео, он то плаћа тиме што не може да пласира производ, зато што сте ви били уморни да дођете на уставну комисју, ко вама да је право да будете уморни у име овог народа, идите па спавајте бре", говорио је са скупштинске говорнице премијер Зоран Ђинђић.

За оне који данас истражују његово наслијеђе, јасно је да је тек послије његове смрти друштво препознало визију коју је Ђинђић имао каже историчарка Латинка Перовић.

"Ми смо сада описали један круг да бисмо се поново нашли пред проблемима које је он формулисиао, поставио, понудио решења, ...која нису одбачена кроз дебату и парламентарне процедуре, него су завршене метком. И то је драма Србије, и Ђинђић у њој...". Зоран Ђинђић убијен је у атентату 12. марта 2003. године. Поводом 11 година од његовог убиства породица, пријатељи, његова ДС, бројни грађани као и представници ЛДП-а и новоформиране Нове демократске странке одају почаст Зорану Ђинђићу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.