Дипломатски фијаско узрок бомбардовања

БЕОГРAД - Од почетка неуспјеле Међународне конференције о рјешавању косовске кризе, одржане у замку Рамбује код Париза, јуче се навршило 13 година.

Неуспјех скупа одржаног од 6. до 23. фебруара 1999. године резултовао је 78-дневним бомбардовањем СРЈ, послије чега је на основу Кумановског мировног споразума из јуна 1999. године и Резолуције 1244 Савјета безбедности УН дошло до повлачења југословенских снага безбједности са КиМ и успостављања привремене администрације УН у покрајини.

Иницијатор троседмичних разговора о КиМ у Рамбујеу била је Контакт група, док су међународни посредници били Кристофер Хил (СAД), Борис Мајорски (Русија) и Волфганг Петрич (ЕУ).

Тринаесточлану српску делегацију у Рамбујеу предводио је тадашњи потпредсједник Владе Ратко Марковић, а делегацију косовских Aлбанаца један од команданата Ослободилачке војске Косова Хашим Тачи, садашњи косовски премијер.

Српска делегација је у Рамбујеу одбила да "директно разговара с терористима", па се преговарало из различитих просторија, писаним порукама, преко посредника, такозваном "шатл дипломатијом". Приштинска страна је потписивање понуђеног споразума условљавала референдумом о самоопредјељењу, а званични Београд је одбијао долазак страних трупа, као и референдум о самоопредјељењу Косова.

Обје стране су посљедњег дана конференције, 23. фебруара, међутим, условно прихватиле споразум о КиМ. Српска делегација начелно је прихватила политички дио - широку аутономију Косова, али је изричито одбацила војни анекс споразума.

Нови самит српских власти и косовских Aлбанаца почео је 15. марта 1999. у Центру "Клебер" у Паризу, али је послије неколико дана и тај покушај да се постигне рјешење за косовску кризу пропао.

NATO је отпочео бомбардовање СРЈ 24. марта. Оно је окончано 9. јуна 1999. године потписивањем Кумановског споразума, који је предвиђао повлачење југословенских снага безбједности са Косова и размјештање међународних снага.

Послије тога Савјет безбједности УН усвојио је Резолуцију 1244, којом је успостављено међународно присуство на Косову - UNMIK као цивилна мисија и KFOR као војна мисија.

Преговори

Београд и Приштина су прошле године у Бриселу започели дијалог уз посредство ЕУ о техничким питањима, а досад је одржано осам рунди преговора и постигнути договори о питањима слободе кретања, царинском печату и катастрима, матичним књигама, признавању универзитетских диплома и интегрисаном управљању прелазима на административној линији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.