Дилеме око најављених оружаних снага Косова

Приштина - Док посланици владајуће коалиције у косовском парламенту очекују да оружане снаге Косова, чије формирање тражи влада у Приштини, дјелују и на сјеверу Косова, опозиција је према томе скептична, због противљења Србије, пише дневник "Косова сот".

Влада Косова је почетком марта усвојила и проследила парламетну приједлог о оснивању оружаних снага Косова (ОСК), са задатком да, како је најављено, заштите територијални интегритет, укључујући и сјевер Косова.

Да би тај приједлог, био усвојен, претходно би се морале извршити измјене у уставу, за шта је потребна двотрећинска већина у косовском парламенту састављеном од 120 посланика, као и двије трећине гласова посланика из неалбанских заједница.

Како преноси "Косова сот", Фатмир Џелили, члан скупштинског одбора за безбједност из редова Демократске партије Косова премијера Хашима Тачија, сматра да би такве снаге могле да дјелују на сјеверу Косова тек за осам до 10 година, а до тада би са Кфора на њих била пренијета овлашћења у области безбједности.

"У старту ОСК неће бити у стању да спроведу додатне задатке које ће им се дати, с обзиром да је за безбједност на Косову одговоран Кфор, а у међувремену број припадника ОСК ће се повећати. Очекујемо да након неколико година Кфор преда безбједносна овлашћења на ОСК. То це се десити у континуитету, предвиђене су и временске фазе, говори се о времену од осам до 10 година", рекао је Џелили.

С друге стране, члан парламентарног одбора за безбједност из редова Самоопредељења Реџеп Селими каже да сумња да ће ОСК моћи да дјелује на сјеверу када се зна да ће Србија, "онако како се досад мјешала у унутрашње послове Косова", то учинити и у вези са ОСК.

Члан истог скупштинског одбора Ахмет Исуфи, сматра да ОСК, као стално ангазоване на основу закона и устава Косова, треба да се прошире на цијелу територију Косова. Исуфи је из редова Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја, чланице владајуће коалиције.

Скендер Пертеши из Косовског Центра за студије и безбједност каже да би мандат ОСК, након промјена у уставу, требало би да буде безбједност, као и заштита интегритета и суверенитета Косова, укључујуци и сјевер.

"Говори се о споразуму Тачија и (Ивице) Дачића који подразумјева да ОСК не могу да дјелују на сјеверу Косова без сагласности локалних институција у том дијелу Косова. Ако је то истина, сматрам да је то велика грешка премијера Тачија у преговарачком дијалогу", каже Пертеси.

Косовска влада на сједници од 4. марта усвојила приједлог о оснивању оружаних снага Косова, као и да се министарство безбједносних снага зове Министарство одбране.

Косовски премијер Тачи је, како преносе приштински медији, рекао тада да би у саставу тих оружаних снага било око 5.000 активних војника и око 3.000 у резерви.

На то је одмах реаговао премијер Србије Ивица Дачић изјавом да најављено формирање косовске војске није дио Бриселског споразума.

"Они су то раније најављивали, али ми (Србија) смо тражили гаранције од NATO-а и Кфора да, уколико се некада формира та војска, не сме да долази на север Косова без одобрења Кфора", рекао је Дачић.

Он је додао да се нада да ће те гаранције добијене од NATO-а и Кфора бити реализоване у пракси ако буде потребе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.