Данас 14 година од убиства Славка Ћурувије: Спор због избора свједока-сарадника

Београд - Ни 14 година након убиства власника „Дневног телеграфа” и „Европљанина” Славка Ћурувије нема помака у истрази о налогодавцима, организаторима и убицама, преноси “Блиц”.

Само дан уочи обиљежавања годишњице овог злочина, из Комисије за истраживање убистава новинара иступио је предсједник НУНС-а Вукашин Обрадовић, противећи се намјери овог тијела да Тужилаштву за организовани криминал предложи да „учесници у организовању убиства Славка Ћурувије добију статус заштићеног свједока”.

На питање да ли под заштићеним свједоком подразумијева оне који могу да добију статус окривљеног или осуђеног сарадника, Обрадовић каже да није важно о каквом статусу је ријеч, јер то и није надлежност Комисије.

- Сматрам да не могу да се амнестирају људи коју су непосредно учествовали у убиству, било као налогодавци или као извршиоци, тако што ће им се дати статус заштићеног сведока. Долазак до истине на такав начин неће имати добре ефекте ни по друштво, ни по слободу информисања у Србији - каже Обрадовић за “Блиц”.

Међутим, предсједник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић одговара да се неки од оних које је Комисија идентификовала као потенцијалне заштићене свједоке чак не могу ни означити као учесници кривичног дјела.

Он истиче да је увођење заштићених свједока у случај Ћурувије само „начин да се коначно подигне оптужница на основу које би могла бити донесена правоснажна пресуда”.

- У случају Славка Ћурувије идентификовали смо најмање пет особа које би могле на овај начин да сведоче. Сматрам да таквим људима треба понудити оно што је по закону могуће. Иначе, неки од потенцијалних сведока чак не могу да се дефинишу ни као учесници кривичног дела, али се боје и треба им понудити неопходну сигурност за породицу. Поводом годишњице убиства Ћурувије треба рећи да су различите институције учиниле много у истражним радњама и сад кад смо спојили сву документацију, важно је да се активније укључе Тужилаштво и други надлежни органи - прича Матић.

Комисија за истраживање убистава новинара саопштила је прекјуче да досије о убиству Ћурувије садржи више од 2.000 страна докумената.
Јово Ћурувија вјерује да новинарски дио Комисије за истраживање убиства новинара има поштене намјере да се коначно открију налогодавци, организатори и убице његовог брата.

- Надам се да ће материјал који ти људи прикупљају направити помак у истрази - рекао нам је Јово Ћурувија, наглашавајући да ће се поводом 14. годишњице убиства свог брата „обратито српској, европској и свјетској јавности, али не и државном врху Србије”.

- Нећу се обраћати овима који су данас на власти и који су ћутали када је Славко са његовим новинарима био прогањан, његове редакције пљачкане и уништаване, а на крају је зверски убијен. Они су ћутали и били део злочиначке Милошевићеве власти. Један је био потпреседник Владе, други министар за информисање, а трећи гласноговорник мржње и зла Слободана Милошевића. У време терора изговарали су, па чак и када је Славко убијен, многе гнусне лажи о њему - навео је Јово Ћурувија.

Власник „Дневног телеграфа” и “Европљанина” убијен је 11. априла 1999. у Београду испред улаза у зграду у којој је становао, у пасажу у Светогорској улици.

Послије пада режима Слободана Милошевића, утврђено је да су га даноноћно пратили припадници ДБ, али да су изненада, непосредно прије убиства, „повучени са задатка”.

Раде Марковић нудио нагодбу

Као потенцијални свједок сарадник у случају Ћурувија помињан је Радомир Марковић, бивши шеф ДБ-а Србије, који је, наводно, већ нудио информације о убиству, али у замјену за повлашћени статус.

Марковић је осуђен на јединствену казну од 40 година због убиства четири члана СПО на Ибарској магистрали и Ивана Стамболића. Од краја јануара 2001. је у затвору, а у међувремену је било више неформалних понуда да постане свједок-сарадник, али су ти договори пропали.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.