Фото: Aгенције
БЕОГРАД - На данашњи дан, прије тачно 27 година, у београдском насељу Батајница, угашен је живот трогодишње Милице Ракић. Тог 17. априла 1999. године, у 21 сат и 45 минута, гелер НАТО бомбе прекинуо је дјетињство најмлађе жртве агресије на СР Југославију.
Дан своје смрти Милица је провела онако како дјеца најљепше умију – безбрижно цртајући лале и лијепећи их на зид своје собе.
Њена мајка ју је, не слутећи трагедију, ставила на ношу и на тренутак се одмакла како би припремила постељину за спавање. У том моменту, небом изнад Батајнице крстарили су авиони НАТО пакта. Једна бомба испуштена је над насељем, а гелери су пробили прозорско стакло и зидове породичног дома.
„Све је било пуно крви“: Миличин отац, Жарко Ракић, потрчао је ка купатилу након страховите детонације. Затекао је стравичан призор – дијете је лежало на поду без свијести. Иако ју је хитно одвезао у Земунску болницу, љекари су могли само да констатују смрт.
Милица Ракић постала је симбол за сву дјецу која су те 1999. године проглашена „колатералном штетом“.
Док се српска јавност с пијететом сјећа жртава, пажњу медија привукао је гест америчких представника. У јеку годишњице, униформисани војници САД и представници амбасаде посјетили су вртић „Бамби“ у Ваљеву.
Амбасада је на друштвеним мрежама ову посјету окарактерисала као прославу пријатељства дугог дуже од вијека, али без помињања периода агресије, подршке ОВК и страдања недужних цивила током деведесетих година.
Успомена на малу Милицу живи кроз бројна обиљежја:
Закључак: Иако је за НАТО стратеге била само бројка, Милица Ракић је за српски народ остала вјечни опомена на неправду и свирепост сукоба у којем су страдали најневинији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.