Дачић: Милошевићево присуство погрешно и у интересу је Хрвата

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић, говорећи о одласку Бориса Милошевића у Книн, указао је да предсједник Хрватске Зоран Милановић данас рекао да је у Книну била прослава, а не комеморација.

Дачић је нагласио да о питањима која се тичу српског народа у цјелини треба промислити и да се важне одлуке попут одласка у Книн не доносе на такав начин да је, како каже, ријеч о приватним ставовима појединца или неких странака.

“Шта су Срби тамо славили и шта су добили, и шта ће добити? Да ли су Хрвати изменили свој вокабулар и рекли да је то било етничко чишћење? Нису, нити ће рећи”, рекао је Дачић.

Он је оцијенио да се тиме покушало срушити српско јединство.

“Јер, ако Срби мисле другачије, онда таква важна одлука није смела на такав начин да се донесе”, рекао је Дачић за РТС.

Дачић је, на аргументе у јавности да је одлука о одласку Милошевића, који је и потпредсједник Владе Хрватске, донесена у интересу Срба, запитао у каквој то земљи Срби живе ако треба да буду на прослави “Олује” да би добили струју?

Он сматра да долазак Милошевића у Книн није био потребан српском народу, него Хрватској.

“Мене зову представници земаља које смо годинама убеђивали да не иду на прославу жОлујеж и кажу - како сада ми да не идемо, а представник Срба долази?”, рекао је Дачић.

Дачић је указао да Хрвати желе клише, да Београд осуђују због односа према Србима у Хрватској, те да поруке које су се чуле данас нису биле другачије него претходних година.

Упитао је ко је данас градоначелник Книна и колико Срба живи тамо, указујући и на ситуацију у Глини, као и на то да у Смиљану више нема ниједног Србина.

“Да ли ми Срби сматрамо да је то било етничко чишћење? Нема шта ја да сматрам. То је попис становништва. Колико се Срба после вратило?”, упитао је Дачић.

Предсједник СДСС-а Милорад Пуповац рекао је да је посвећен ономе кроз шта су пролазили Срби у Хрватској, али и на простору цијеле Југославије.

Пуповац је навео да се Срби у Хрватској данас боре зато што имају своје мјесто у политичком животу Хрватске, да све оно што носе као терет буде расвијетљено, да се злочини казне и признају, да се одрже комеморације и да људи могу да живе достојанствено у својим срединама.

“Комеморативне праксе сјећања и обиљежавање се морају одмакнути од рата и произвођења рата свакодневног. То би моја препорука била и хрватској и српској политици. Сјећање да, комеморација да, али не ратовање ни сјећањем ни комеморацијом”, навео је Пуповац.

Он је нагласио да је први пут разговарано о томе шта се догодило, какве су српске жртве и страдања и шта се очекује.

“Направљен је први корак. На њему се не смије стати. Ово је као тијесто које сте умесили и које се још треба месити”, навео је Пуповац.

Пуповац је навео да би требало признати и чути, без обзира да ли је речено све што је неко очекивао, да је данас у Книну речено нешто што толико дуго није нико говорио на том мјесту и да се одмакло од ратне реторике колико је могуће, истичући да би волио да се то настави.

“Ако је направљена грешка, ми знамо да ћемо је платити. А, шта ако нисмо направили грешку? Хоће ли нем неко рећи - извините браћо?”, упитао је Пуповац.

Пуповац је рекао да не потцјењује ништа што је направљено са српске стране, али да је неопходно да се закопају ровови у посљедњих десет година.

Социолог Петар Лађевић рекао је да има разумијевања за одлазак Милошевића у Книн и да то сматра нечим што је аутономна одлука српских организација у Хрватској.

Лађевић сматра да они размишљају о томе шта је у њиховом најбољем интересу да би остварили њихова права и онај дио задовољења потреба српског становништва, да би се о српским жртвама коначно говорило са пуним пијететом.

Он је указао да посљедњих година дијалог постоји, те да, када је ријеч о мањинској политици, онај ко жели да буде успјешан - мора да сарађује са властима.

Историчар Миле Бјелајац сматра да Милошевићу није било мјесто у Книну јер тамо није била комеморација него прослава.

Бјелајац је навео да је он лично, али и као историчар, често говорио да “Олуја” није била потребна, осим циља да се протјерају Срби.

“Ми историчари памтимо дуже или имамо дубље читалачко искуство и гледамо различите судбине помирења на Балкану, пратимо шта су трендови који су доводили мир у опасност. Пратимо произовдњу свести која ће довести кроз масовне фрустрације оно што нико не би желео”, рекао је Бјелајац.

Према његовим ријечима, проблем је како направити неку врсту заједничке историје за овај простор која се неће допадати свима, али да се може квалитетно надићи оно што је данас – ломљење ћириличних табли, а то је израз опште фрустрације. /крај/ам

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.