Дачић: Да ли је све дозвољено када су Срби у питању?

Њујорк - Министар спољних послова Србије Ивица Дачић поручио је данас у Њујорку да за Србију нису прихватљиви захтјеви и настојања Приштине да се укључи у рад међународних организација изван контекста Договора о регионалном представљању и сарадњи, као што су Унеско и Интерпол.

Дачић је рекао да се у складу са резолуцијом СБУН 1244 Косово не може сматрати државом као субјектом међународног права и према томе не може се квалификовати за пријем у Унеско и Интерпол, а свако другачије постављање према разматрању њиховог чланства представљало би кршење правних правила под окриљем УН ради очувања међународног мира и безбједности.

"Ако и када дође вријеме, питања овог типа треба да буду предмет дијалога између Беграда и Приштине", рекао је Дачић на сједници Савјета безбједности УН.

Истичући да Србија осуђује свако скрнављење вјерских објеката било које вјере, Дачић је указао да уништавање културне и вјерске баштине на Блиском истоку од стране ИСИЛ-а наилази на оштру осуду свуда у свијету као акт тероризма, док они који скрнаве и уништавају српску културну баштину на Косову траже чланство у УНЕСКО-у уз тапшање по леђима као гест награде.

Дачић је такође упозорио на драстичан раскорак између декларативног залагања и стварног поступања Приштине по питању заштите српског културног насљеђа:

"Сложићете се са мном да би неко ко претендује на чланство у Унеско морао, не само ријечима већ и дјелима, потврдити приврженост и посвећеност циљевима и принципима Устава Унескоа, с којима су несумњиво неспојиви намјерно, систематско, вандалско уништавање културних и историјских споменика својих суграђана како би се уклонили трагови вијековног постојања једног народа на неком простору, као и некажњавање починилаца оваквих варварских аката недостојних 21. вијека.

"На простору Косова и Метохије уништена су 174 вјерска објекта"

Како је навео, од јуна 1999. године до данас, 236 цркава, манастира и других објеката у власништву Српске православне цркве, као и културно-историјских споменика, били су мете напада.

Од њих чак 61 има статус споменика културе, а 18 су од изузетног значаја за државу Србију.

"На простору Косова и Метохије уништена су 174 вјерска објекта, 33 културно-историјска споменика, покрадено је више од 10.000 икона, црквено-умјетничких и богослужбених предмета. Уништено је или оштећено 5.261 надгробни споменик на 256 српских православних гробаља, а на више од 50 њих не постоји ниједан читав споменик - навео је Дачић.

Он је истакао да су напади на српску баштину у том смислу напади на идентитет Срба и имају директан утицај на њихов осјећај прихваћености у локалној средини и дио су процеса мијењања историјских чињеница у циљу маргинализације и елиминисања Срба и Србије из историје Косова и Метохије.

Дачић је поред излагања приложио и слике уништене српске културне баштине.

Како је рекао, Београд је са забринутошћу примио информацију да Еулекс врши припреме за предају привременим институцијама самоуправе, односно локалном правосуђу, предмета и пратеће документације о случајевима у којима су поступали тужиоци и судије Еулекса.

"Ријеч је о око 500 случајева, од којих се око 300 њих односи на ратне злочине, од чега је 270 наслијеђено од УНМИК-а", навео је Дачић.

Уколико Еулекс спроведе тај поступак, а посебно осјетљивих предмета истрага ратних злочина почињених на територији Косова, посљедице би биле несагледиве по процесуирање ратних злочина почињених од стране ОВК над Србима, неалбанцима и Албанцима означеним као "српским сарадницима" током оружаних сукоба 1998-1999. године, упозорава Дачић.

Будући да се очекује скоро формирање Специјалног суда за ратне злочине почињене од стране ОВК, а који се формира управо због чињенице да локално правосуђе на Косову није у стању да спроводи поступке против починилаца ратних злочина из редова ОВК, указујемо да уступање предмета ратних злочина од стране ЕУЛЕКС-а локалном правосуђу није у складу са активностима међународне заједнице ка формирању Специјалног суда, навео је Дачић.

"Уколико би се наведени предмети прослиједили локалном правосуђу, оправдане су сумње да ће многи материјални докази и свједоци бити уклоњени или застрашени што би знатно отежало рад будућег Специјалног суда за ратне злочине. Не треба занемарити ни политички мотивисана хапшења и дуготрајне судске поступке, те двоструке аршине локалног правосуђа - навео је он.

У том контексту, Дачић је навео случај Оливера Ивановића, лидера Грађанске иницијативе "Србија, демократија, правда", који је приведен крајем јануара 2014. године и до данас је у притвору упркос гаранцијама и апелима Владе Србије да му се дозволи одбрана са слободе.

"Оливер Ивановић већ данима штрајкује глађу у настојању да се избори за ово право, додао је министар"

Дачић је чланицама СБ УН пренио и да Влада Србије придаје посебан значај изналажењу рјешења за интерно расељена лица, а стварање услова за њихов одрживи повратак један је од кључних сегмената процеса помирења.

"Од преко 220.000 лица која су напустила Косово од 1999. године, у протеклих 16 година одржив повратак је остварило само њих 1,9 одсто а у Србији је и даље расељено око 204.000 лица. Према томе, проценат одрживог повратка је у конкретном случају испод свих свјетских стандарда и просјека ", указао је министар.

Дачић је указао и на тенденцију приватизације јавних и друштвених предузећа у срединама са већинским српским становништвом, и да се може закључити да је основни мотив ових приватизација, чија је етничка конотација јасно видљива, уништавање економских ресурса управо у српским срединама, што је неспојиво са демократским тековинама и европским стандардима.

"Изузетно смо забринути и поводом Нацрта закона о Агенцији за упоређивање и верификацију имовине који се налази у скупштинској процедури на Косову, а којим се директно крши Технички споразум о катастру из 2011. године ", упозорио је он и додао да је Београд тражио се обустави процедура усвајања поменутог Закона.

У сједишту Уједињених нација у Њујорку почела је сједница Савјета безбједности посвећена Косову, на којој ће бити размотрен најновији извјештај генералног секретара УН Бан Ки-муна.

Генерали секретар УН је између осталог оцијенио и да се КиМ и регион суочавају са транснационалним изазовима, нарочито када је ријеч о радикализацији младих и екстремизму.

Он је подсјетио на оптужнице за тероризам против 32 особе због навода да су се придружиле или регрутовале особе за борбе у Сирији, или су прикупљале наовац за Исламску државу.

Бан је у извјештају поздравио наставак преговора Београда и Приштине о неријешеним питањима, укључујући успостављање Заједнице српских општина, и изразио жаљење због спорости косовских институција када је ријеч о формирању Специјалног суда за злочине бивше ОВК.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.