Дачић био упозорен на контакте Тончева са мафијом ФОТО

Београд - Савјетник за националну безбједност премијера Србије Ивице Дачића, Ивица Тончев имао је контакте са бар пет припадника криминалних група, чак и након 2008. године – када је добио посао у Влади, пише ЦИНС.

ОЦЦРП/ЦИНС доносе потврђена сазнања о овим сусретима, познанствима и пословним везама.

Према интерном извјештају Безбједоносно Информативне Агенције (БИА), везе Тончева са мафијом биле су познате и премијеру. Дипломате неколико важних држава су премијеру Дачићу изразиле незадовољство због Тончевљевог именовања.

Упркос томе, Ивица Тончев је добијао већу моћ и нове одговорности.

Organized Crime and Corruption Reporting Project  (ОЦЦРП) и Центар за истраживачко новинарство у Србији (ЦИНС) добили су приступ извјештају који је процурио из БИА-е, под називом „Информација о активностима и контактима Ивице Тончева” – састављеном средином 2012. године.

Није јасно због чега је извјештај састављен и у које сврхе је коришћен.

Ниједан извор није желио званично да потврди вјеродостојност извјештаја, што је уобичајено када се ради о документима обавјештајних служби, али га нико није ни оспорио.

ОЦЦРП и ЦИНС су прикупили десетине пословних и судских докумената из Аустрије, Бугарске и Србије и разговарали са деветнаест извора из политике, дипломатије, органа унутрашњих послова и криминалног подземља да би потврдили појединости из извјештаја.

ОЦЦРП/ЦИНС нису могли да докажу да је било шта из извјештаја нетачно.

Због велике осјетљивости теме, нико од извора није желио да званично говори са новинарима.

Везе са мафијом

Извјештај осликава Тончева као човјека који има дугогодишње везе са подземљем у Аустрији и Србији.

Документ наводи да се Тончев сусретао са најмање пет утицајних особа из свијета организованог криминала, углавном након што је постао службеник Владе.

ЦИНС/ОЦЦРП је открио још два сусрета: један је документован на фотографији на којој су Тончев и шести криминалац, а други кроз фирму у Аустрији у којој је Тончев био партнер са седмим криминалцем.

Тончев је током четворочасовног разговора са новинарима ОЦЦРП/ЦИНС порицао да има везе са организованим криминалом, како је то наведено у извештају БИА.

Признао је неке сусрете, али је за већину рекао да није знао да су криминалци, а за остале то није ни потврдио ни порекао.

Познати црногорски мафијаш

Тончев је био необичан избор за Дачићевог савјетника јер је био без искуства у политици, безбједности и у раду владе.

У фебруару ове године ОЦЦРП/ЦИНС су открили да је Тончев био пословни партнер црногорском криминалцу Браниславу Шарановићу у аустријској фирми „Фил-Шар”.

Ова веза се не спомиње у извештају БИА.

Шарановић је у полицијским круговима био добро познат као важан члан црногорске мафије и доводили су га у везу са „Групом Америка”, међународном организацијом која је кријумчарила кокаин.

Након што је побегао из затвора у Њемачкој и постао власник казина у Београду, Шарановић се редовно састајао са криминалцима, али ЦИНС/ОЦЦРП нису могли да пронађу доказе да је био и лично укључен у криминалне активности.

Убијен је аутоматским оружјем у Београду 2009. године, када су га непознати нападачи изрешетали испред зграде у којој је живио.

Тончев је новинарима ОЦЦРП/ЦИНС рекао да је упознао Шарановића 2006. године када му је продао грађевинску фирму. Документа из Аустрије показују да је након тога Тончев наставио да буде директор у фирми, све до 2009. године – дуго након што је постао Дачићев савјетник.

Тончев нам је рекао да је, заправо, само формално био директор, јер је Шарановићу требао неко ко је живио у Бечу да прима пошту за фирму.

У извјештају БИА се наводи да је Тончев имао и друге контакте са криминалном средином, укључујући везе са Милутином Марковићем, Родољубом Радуловићем и Ненадом Миленковићем.

Сумњив пословни партнер

Документација до које су дошли ОЦЦРП/ЦИНС из аустријског пословног регистра показује да је Тончев у јануару 1997. године основао грађевинску компанију под називом „О.Т.О.” у Бечу. Годину дана касније, партнер у фирми је постао Милутин Марковић.

Према обавјештајном документу, Марковић је повезан са међународном трговином дрогом и доводи се у везу са нарко шефом Драгославом Космајцем.

Ово су потврдила два извора из полиције.

- Током маја 2010. године, регистровани су контакти Тончева са Милутином Марковићем, званим Пута, лицем укљученим у међународни ланац илегалне трговине наркотицима, иначе блиском везом Драгослава Космајца - наводи се у извјештају.

У том тренутку, Тончев је био савјетник за европске интеграције Ивице Дачића, министра унутрашњих послова.

Космајац је, према извјештајима полиције, судским свједочењима и полицијским изворима, наводно био један од највећих кријумчара кокаина у Србији и Западној Европи, али ЦИНС/ОЦЦРП нису могли пронаћи доказе да је икада био ухапшен или оптужен у Србији.

Према Бијелој књизи о организованом криминалу Министарства унутрашњих послова Србије из 2001. године „Космајац је повезан са међународним кријумчарима опојне дроге у Јужној Америци, одакле организује транспорте великих количина кокаина за Европу”, али се бави и трговином хероином из Турске, Бугарске и Македоније у Европу.

Он „сам никада не долази у контакт са наркотицима нити лицима која непосредно врше наведене послове”, наводи се у извјештају.

Космајац је, наводно, ангажовао Љубишу Буху и Душана Спасојевића, бивше вође двије најмоћније криминалне групе у Србији – сурчинског и земунског клана.

Два бивша члана земунске банде – Дејан Миленковић Багзи и Александар Симовић – свједочили су на суду да је Космајац снабдијевао дрогом сурчински клан.

Милутин Марковић је напустио фирму у којој је био партнер Тончеву јула 2001. године.

Фирма је, према пословном регистру, угашена 2005. године.

У обавјештајном извјештају се даље наводи да је, у мају 2010. године, Космајац инсистирао да Марковић допутује из Беча у Београд.

За вријеме боравка у Београду, комуницирао је са Тончевим.

Тончев и Марковић су, према извјештају, разговорали и почетком априла 2010, док је Марковић боравио у Аустрији.

Тончев је потврдио да је имао фирму са Марковићем, али да га одавно није видио и да није знао да је Марковић био умјешан у криминалне активности у вријеме када су били пословни партнери.

- Ако је он сарађивао са Космајцем, то је његов проблем… није мој - рекао нам је Тончев. „

Шта се било кога тиче чиме сам се бавио пре бављења политиком?”

Тончев је рекао да никада није починио кривично дјело и порицао је да се састао са Марковићем у Београду или Бечу 2010. године.

- Одговорно тврдим да се нисам видео са њим 2010. године - рекао нам је Тончев.

- Ти зли људи агенти БИА, који примају плату државе Србије да штите уставни поредак – да штите мене и вас – користе се лажима да униште нечији живот – истакао је он.

Тончев је објаснио да га дискредитују због тога што је независан од утицаја, ради поштено, и зато што је са југа Србије – а не из београдског „круга двојке”, као и зато што је бугарске националности.

- Зашто та структура (БИА) није мене упозорила: Господине Тончев, немојте да се виђате са тим људима, јер су они из криминогене структуре - каже Тончев.

Веза са Шарићевим кланом

Према извјештају БИА, Тончев се 2009. године састао и са Родољубом Радуловићем, важним чланом нарко банде Дарка Шарића, који је наводно укључен у међународну трговину кокаином из Јужне Америке у Европу.

Средином 2012. године ОЦЦРП/ЦИНС су објавили серијал прича о Радуловићу којим су открили његову улогу у међународној трговини дрогом.

Обавјештајни документи Британске агенције СОЦА које су објавили ОЦЦРП/ЦИНС идентификују Радуловића и Шарића као вође картела који је 2009. године планирао да прокријумчари тону кокаина на бродовима који су транспортовали цемент и шећер.

У октобру 2012. године Тужилаштво за организовани криминал Србије подигло је оптужницу против Радуловића због тога што је у априлу 2009. године, наводно, учествовао у шверцу 1,8 тона кокаина, скривеног у соји, из Јужне Америке у Европу.

Од тада му се губи траг.

Обавјештајни извјештај показује да су се Тончев и Радуловић састали истог тог априла када се бродом превозила соја „обогаћена” дрогом.

Састали су се у отмјеном београдском хотелу Хајат – гдје је Тончев редован посјетилац.

Састанку су присуствовали и Радуловићев син Ђорђе и италијански бизнисмен по имену Андреа Бартолаци.

У извјештају се наводи да су разговарали о „реализацији извјесног пословног аранжмана у вриједности од око два милиона евра” на подручју општине Сурдулица – Тончевљевог родног града.

У извјештају се не наводи конкретно о каквој врсти посла су разговарали.

Бартолаци и Тончев су, у интервјуу за ОЦЦРП/ЦИНС, потврдили састанак и обојица кажу да се разговор односио на енергетско пословање.

Бартолаци је новинарима рекао да је он консултант за пословање са енергијом вјетра и да су људи са којима се састао били потенцијални улагачи.

- Тражили су да им објасним регулативу и како се посао води - рекао је Бартолаци.

Није се сјетио имена људи са састанка у Хајату.

Тончев је рекао новинарима да се не сјећа како га је Радуловић контактирао – директно на његов  телефон или преко кабинета – али да се састао са њим само тада и никада више.

Рекао је да није знао да је Радуловић имао икакве везе са дрогом, нити да га то интересује.

- Ја ћу се видети са сваким ко жели да инвестира у Србију, са сваким - каже Тончев.

Тончев је рекао да је састанак био кратак јер он није био права особа за тај разговор.

- Упутио сам их на ресорног министра - рекао је Тончев.

Онда сам, куртоазно, остао са њима још пет минута на кафи и отишао, додао је.

Премијер Дачић је на конференцији за новинаре одржаној у фебруару јавно признао да се састајао са Радуловићем у новембру и децембру 2008. године, док је био министар полиције, али је као и Тончев рекао да није знао да је Радуловић криминалац.

Тончев нам је рекао да БИА зна за састанак јер је дошла до видио снимка хотелских сигурносних камера.

Полицијски извори су нам потврдили постојање видео снимка и рекли да је дио шире истраге веза Шарићеве групе са политичарима, коју предводи Тужилаштво за борбу против организованог криминала.

Ни Дачић ни Тончев до данас нису позвани да дају изјаве поводом њихових састанака са Радуловићем.

Стари пријатељ

У обавјештајном извјештају се такође наводи да је Тончев дугогодишњи пријатељ Ненад Миленковић – кога је полиција ухапсила због сумње да је трговао хероином, али који никада за то није оптужен.

Потјерница за Миленковићем је издата маја 2003. године током операције „Сабља”.

Ухапшен је у Бугарској у јулу 2003. и изручен Србији сљедеће године, али оптужница против њега није подигнута.

У извјештају се наводи да су Тончев и Миленковић дугогодишњи пријатељи и да су се редовно састајали у Београду и Сурдулици, укључујући и кућне посјете, и након што је Тончев именован за савјетника.

Полицијски извор је потврдио њихову везу ОЦЦРП/ЦИНС-у.

Тончев нам је, међутим, рекао да је Миленковић његов познаник из родног мјеста, да га зна само површно, али да нису пријатељи.

- Познајем га из Сурдулице, а не из Београда. У Сурдулици не постоји ко мене не зна, то је мало место… Ја никада нисам седео с Миленковићем. Ни у кафићу – рекао је он.

Популарни мафијаш

Новинари ОЦЦРП/ЦИНС-а су дошли до фотографије на којој чувени криминалац Борис Петков грли младог Тончева.

Петков, познат као „Бугарин”, био је један од најпознатијих криминалаца у Србији и рођен је у околини Тончевљевог родног мјеста.

Према наводима Бијеле књиге, Петков је био један од крупнијих кријумчара хероина из Турске и Бугарске у земље Европске Уније и имао је блиске везе са криминалним групама у Крагујевцу и Лесковцу.

Петков је био један од првих мафијаша у Србији који је постао славна личност.

Дао је интервју за чувени документарни филм „Видимо се у читуљи”, у којем је рекао да је „први пуцао из своје генерације ’76”, али и да мафијашки живот није ни мало лак.

- То је само мука, проблеми, јад, беда и затвор – истакао је.

Био је осуђен на вишегодишњу затворску казну због учешћа у убиству криминалног супарника.

Умро је 2002. године.

Тончев је рекао да је та фотографија из времена када је био тинејџер, прије него што се преселио у Аустрију.

Рекао је да је познавао Петкова, јер су из истог краја.

- Сви су били јаки криминалци деведесетих - рекао је Тончев.

“То је само једна слика. Па шта?”

У извјештају БИА постоје и тврдње да се Тончев састајао и био у контакту са другим особама из криминогене средине, али извори са којима су разговарали новинари ОЦЦРП/ЦИНС нису могли да потврде те случајеве.

Дачића упозоравале стране амбасаде

У обавјештајном извјештају се наводи да је Тончев Небојши Ћирићу, тадашњем државном секретару у Министарству економије и регионалног развоја Србије, пријетио употребивши израз да могу да му се догоде „неке ружне ствари” уколико буде отежавао приватизацију појединих предузећа за које су заинтересовани Тончевљеви пријатељи.

Извор из бивше Владе нам је потврдио овај навод извјештаја, рекавши да је до пријетње дошло на састанку у београдском ресторану Франш у септембру 2009. године.

Ћирић се жалио својим претпостављенима и проблем је ријешен.

Он није желио да за ЦИНС/ОЦЦРП да коментар у вези са овим инцидентом.

Тончев је порекао пријетње и рекао да га је Ћирић погрешно разумио.

- Можда се жалио да је био виши тон, али никаква претња није била. Ко сам ја да му претим? – рекао је он.

Поред овог догађаја, Дачића је неколико дипломата упозорило о наводним Тончевљевим криминалним везама прије него што га је други пут поставио за савјетника, након избора 2012. године – наводи се у извјештају.

Ово је такође потврдило неколико извора.

Званичници из америчке и руске амбасаде су обавијестили Дачића о Тончевљевим наводним криминалним везама и изразили забринутост због именовања на тако важан положај.

Остале европске амбасаде, укључујући француску, њемачку и енглеску, изразиле су сличну забринутост.

Чини се да их је Дачић игнорисао.

Дачић није одговорио на питања која су му новинари ОЦЦРП/ЦИНС послали преко његове службе за односе са јавношћу.

Тончев је рекао да никада није чуо за ове притужбе, осим оне која је дошла од руског амбасадора Александра Конузина.

Тончев нам је рекао да га је Конузин у негативном контексту споменуо због тога што је помагао радницима који су протестовали против руских власника приватизованог предузећа у Србији.

Он се не слаже са тврдњом да у Влади и Социјалистичкој партији Србије гдје је, према веб страници странке, задужен за финансије, игра важну улогу.

Ивица Тончев је, такође, и потпредсједник ФК „Црвена Звезда”. Тончев је рекао да никада није преузео финансије СПС-а, упркос наводима партијске интернет странице, јер комисија за материјално финансијска питања на чело које је именован, никада није формирана.

Рекао је и да нема утицај на полицију и тајне службе и да нема приступ оперативним подацима који су интересантни за мафију.

- Због тога што многи мисле да се ја доста питам, зато сада седим са вама и имам ових проблема - рекао нам је Тончев.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.