Чуркин: Укидање надгледане независности – политички куриозитет

Њујорк - Русија сматра да одлука Међународне управљачке групе о укидању надгледане независности самопроглашеног Косова представља “политички куриозитет”, рекао је стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин, преносе агенције.

- Нико нема право да доноси одлуке умјесто Савјета безбједности УН - рекао је Чуркин на сједници Савјета безбједности УН о Косову.

Он је указао на потребу стриктног поштовања Резолуције 1244 Савјета безбједности УН, те подсјетио да је због њеног кршења 2008. године једнострано проглашена косовска независност, као и да је формирана Међународна управљачка група.

Чуркин је позвао NATO да „буде свјестан могућих посљедица предаје одговорности органима безбједности Косова за православне светиње које се налазе на територији покрајине”.

Руски дипломата је још једном указао на жалосно стање цркава и манастира на Косову, који су много пута били мета вандализма, а косовски Албанци су нападали свештена лица, преноси “Глас Русије”.

Чуркин је констатовао да у цјелини ситуација на Косову “остаје веома напета”.

Он је подсјетио на посљедње инциденте, на пуцњаву 19. новембра у сјеверном дијелу Косовске Митровице.

- Стиче се утисак да косовски Албанци раде на промјени етничке структуре становништва града, на истискивању Срба из сјеверног дијела Косовске Митровице. Посљедице тога могу бити непредвидиве - упозорио је Чуркин.

Он је навео да додатне тензије доносе покушаји Приштине да контролише косовске области у којима живе Срби.

Представник Русије је указао и на одлуку косовских власти да отворе административну канцеларију косовске Владе у сјеверном дијелу Митровице која “провоцира нове инциденте”.

Доношење било каквих одлука за мјеста у којима је становништво мјешовито „мора узети у обзир жеље Срба”, нагласио је он и додао да је дијалог незамјењив инструмент рјешавања проблема у покрајини, па и у Косовској Митровици.

Чуркин је говорио на сједници Савјета безбједности на којој је представљен посљедњи тромјесечни извјештај генералног секретара свјетске организације Бан Ки Муна о ситуацији на Косову и Метохији.

Мркић: Нема разговора о укидању институција Србије на Косову

Србија је ријешена да у потпуности примијени све до сада постигнуте споразуме у дијалогу са Приштином и отворена је за разговор о свим питањима, осим о укидању српских институција на Косову и Метохији, изјавио је синоћ министар спољних послова Србије Иван Мркић.

Мркић је у говору на сједници у Савјету безбједности УН, на којој је представљен редовни тромјесечни извештај о Косову генералног секретара УН Бан Ки Муна, истакао да је улога УН у стабилизацији ситуације у том региону “незамјењива” и да у том смислу “мандат UNMIK-a мора да остане непромијењен”.

- Желели бисмо да видимо ефикаснију сарадњу UNMIK-a, KFOR-a и EULEX-a. И UNMIK и EULEX би требало да остану активни на терену и поступају у складу са својим мандатима, на статусно неутрални начин, под окриљем УН - указао је Мркић.

Он је додао да ни улога EULEX-a не смије бити промијењена, односно да његова извршна улога остаје кључна, посебно имајући у виду примјену споразума постигнутих у дијалогу Београда и Приштине, с нагласком на споразум о заједничком управљању границом.

- Србија ће инсистирати на примени договорених решења о заједничком управљању границом кроз присуство и извршну улогу EULEX-a на административној граничној линији - рекао је шеф српске дипломатије.

Он је истакао да Србија сматра дијалог са Приштином јединим начином за превазилажење текуће кризе и за налажење одрживих рјешења за проблеме са којима се свакодневно суочавају становници на Косову и Метохији.

Мркић је подсјетио да је нова влада Србије недавно узела учешћа у наставку дијалога у жељи да се постигне конкретан напредак, а да су премијери Србије и самопроглашеног Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи у Бриселу 7. новембра разговарали о широком спектру тема.

- Србија жели да напредује ка европској будућности и у потпуности је посвећена процесу који би требало да резултира трајним миром између Срба и Албанаца - истакао је Мркић.

Он је оцијенио да упркос дуготрајном међународном присуству на Косову, нема значајног побољшања на терену.

- Животи и имовина Срба и других неалбанаца и даље су угрожени, не постоје основни безбедносни услови нити слобода кретања и запошљавања, сигуран повратак у своје куће на Косову није обезбеђен за српске избеглице и расељена лица - истакао је Мркић.

Он је додао да нису обновљена главна инфраструктурна постројења, док се наставља насиље албанских сепаратиста против Срба и њихових културних и вјерских мјеста, а људска права на Косову, посебно Срба и других неалбанаца, “и даље су за жаљење”.

Мркић је, такође, рекао да опадање броја случајева међуетничког насиља није резултат побољшаних међуетничких односа, већ посљедица све веће изолације српске популације, проистекле из њиховог повлачења у енклаве или изолована села.

- Према информацијама које су нам доступне, у периоду од јула до октобра 2012, више од 70 напада могло би да буде описано као етнички мотивисано. Резултат је да све мање и мање Срба живи на територији Косова - рекао је Мркић.

Он је додао да је нестабилности допринијело и више хапшења Срба без икаквог објашњења, као и у правном смислу због издавања контроверзних налога за њихово хапшење.

Мркић је, такође, рекао да се наставља систематско уништавање кућа које су напустили Срби и други неалбанци, указујући да је очигледни циљ да се натјерају преостали Срби да оду и да се спријечи повратак избјеглих.

У том смислу, шеф српске дипломатије је додао да је процес повратка интерно расељених лица на Косово и Метохију спор процес, који карактерише низак ниво одрживости, наводећи да се, према посљедњим цифрама за 2012, само 285 Срба вратило на Косово, што потврђује стални тренд опадања у броју повратника.

Мркић је рекао и да је начин на који Косовска агенција за приватизацију приватизује предузећа на Косову “алармантан”, посебно послије јануара 2012. године.

- Посебну забринутост буде приватизације јавних и друштвених предузећа у српским заједницама. Последица продаје тих предузећа Албанцима представља додатан фактор приморавања Срба да оду - указао је Мркић.

Он је додао да је посебан проблем и стално спречавање посјета и слободног кретања по Косову званичника Србије, упркос томе што они прописно о томе обавјештавају EULEX, наводећи да је чак и хуманитарној помоћи онемогућен улаз на Косово.

Осврнувши се на недавну ослобађајућу пресуду Хашког трибунала за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, шеф српске дипломатије је указао на њене негативне посљедице на процес помирења у региону, истакавши да је она запањила како цијелу Србију, тако и многе правне стручњаке широм свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.