Црногорци постали странци на сопственим плажама

Црногорска влада припремила закон који омогућава отварање основних школа за дјецу странаца, не само дипломата, него и "обичних" странаца који запосједају елитне локације, градећи своја "села"

ПОДГОРИЦA - Грађани Црне Горе немају приступ све већем броју плажа на Јадранском мору. Како је пренијела Бета страни држављани, газде хотелских комплекса, самим тим и плажа, постали су "домаћини у својој кући", а Црногорци су добили статус "странца" у сопственој земљи. Најновији примјер неспоразума, чак и са политичким набојем, је забрана грађанима Црне Горе да се купају на плажи у Милочеру и Светом Стефану, осим ако улаз плате 25 евра. Управа сингапурског "Aман Рисортса", власника тог комплекса, саопштила је да је плажа затворена за слободан улаз. Међутим, купопродајним уговором предвиђено је да је та плажа "јавно добро у општој употреби", што не подразумијева било какве забране за њено коришћење. Тек од септембра 2008. године, поменута плажа би требало да добије статус хотелског купалишта. Забране постоје и на другим локацијама. Иза њих стоје углавном странци који купују некретнине на црногорском приморју, али и домаће газде све чешће испред својих вила истичу обавјештење "приватни посјед". Чак су и власници одмаралишта оградили "своје" плаже, као што је то учинио македонски "Телеком", у Добрим Водама код Бара. Група Подгоричана је ових дана покушала да се окупа на тој локацији, али им тражено да плате улаз. У Црној Гори се одавно прича о посједу Романа Aбрамовича, између Бара и Улциња, коме се не може прићи не само са копна, него ни са мора. Aналитичари прилика у Црној Гори, посебно промета некретнина, упозоравају да ће Црногорци живјети у "земљи без земље", ако се оваквим темпом настави продаја кућа, станова, плацева. Руски језик, рецимо, може се чути такорећи на сваком кораку, не само на приморју, већ и у унутрашњости Црне Горе. У новинама се појављују огласи на руском језику. У општини Бар, у Маљевику, руски инвеститор је ове године за око 200 хиљада квадрата земљишта платио више од 32 милиона евра, а у Будви је једна плац плаћен 23 милиона евра. Док је обичан свијет, наравно, онај који нема шта да прода, заокупљен бригом због "најезде странаца", посебно због "руске инвазије", политичари и државни службеници нису тиме оптерећени. Утисак је да било колико високе цијене не могу зауставити "поход" на Црну Гору. Посљедице - економске, социјалне, политичке, демографске - тек ће се осјетити. До тада, земља као да је на општој распродаји. Црногорска Управа за некретнине, пак, тврди да су странци власници свега 1,4 одсто земљишта у Црној Гори. У приморским општинама странци посједују готово три одсто земљишта, а више од 19 одсто стамбених површина. Власник сваког четвртог стана у Будви је странац. Црногорска влада је припремила закон који омогућава отварање основних школа за дјецу странаца. Свакако, то неће бити само потомци дипломата, него и "обичних" странаца који у Црној Гори запосједају елитне локације, градећи своја "села" у која црногорски држављани не могу улазити. РAЧУНИЦA Прилив страног новца, и кроз куповину некретнина, колико год то изгледало апсурдно, према оцјенама неких економиста, има више негативан утицај и на економске прилике. Олако гомилање новца, без рада и производње, кажу поједини економисти, подстиче "пословно љенствовање", живот на високој нози без чврсте економске подлоге, и на дужи рок, обесхрабрује економски развој државе. Кад се тако стечени новац једном потроши, можда ће се за главу ухватити и они који су се полакомили да се трајно одрекну дједовине за гомилу новца која из свијета у Црну Гору често долази и са сумњивим "педигреом". Црногорска власт је засад у том погледу спокојна. Она се дичи растом промета некретнина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.