Чарлс Крофорд: Косово чека судбина Палестине: Остаће у зони сумрака

Београд - Косово највјероватније неће ући у већину међународних организација. Оно ће се налазити у својеврсном статусу зоне сумрака, признато од отприлике половине земаља на свијету, али не и од оне друге половине, написао је на свом блогу Чарлс Крофорд, бивши амбасадор Велике Британије у Београду. Крофорд констатује да је то сличан положај у коме се већ налази Палестина.

Београд у свјетској заједници проналази пуно пажљивих слушалаца када се жали да "није имао избора" већ да поклекне пред наваљивањем ЕУ, и да, шта год да се догоди, никад неће признати "противзаконито" отцјепљење Косова. Обратите пажњу на пажљиво биране ријечи председника Томислава Николића када описује споразум као "једини могући начин да се Србији гарантује да Косово никад неће бити држава прихваћена у Уједињеним Нацијама".  

То је најважнија чињеница за Србију, и, као дипломатска чињеница, врло је добра чињеница. Чак иако је Косово држава "прихваћена" од стране многих земаља, Косово никад, убјеђује он, (Крофорд мисли на на Николића, прим.нов.) неће бити признато као пуноправна чланица међународне заједнице без пристанка Београда. Осим ако се Русија и Кина не сложе, Косово неће ући у УН као нормална земља као што су урадиле све остале земље бивше Југославије.

То значи да Косово највјероватније неће ући у свјетске спортске организације и у већину међународних организација. Оно ће се налазити у својеврсном статусу зоне сумрака, признато од отприлике половине земаља на свијету, али не и од оне друге половине, укључујући неке од најмоћнијих земаља изван западног блока. Палестина, која је данас призната од стране преко 130 држава, налази се у сличном положају, при чему је већина земаља које су признале Косово на супротној страни.

Косово се, у међувремену, нада да ће српски пристанак овог пута помоћи да се Кина, Русија, Индија и Бразил убједе да Србија одустаје од борбе - због чега би те земље биле против признавања Косова када чврст став Србије попушта?

Мислим да Косово неће добити много на путу признавања од стране међународне заједнице послије потписивања овог споразума. Зашто? Зато што велике земље које се противе признавању Косова уопште не занима проблем Косова и Србије. Они свој став заузимају на основу идеје да се међународне границе не могу мијењати како се Западу прохтије (докле би то довело?) и због тога није лоше супротстављати се Западу. С друге стране, што се више противите, то ћете прије добити нешто заузврат ако евентуално промјените мишљење!

Како било, ускоро почиње циркус на нивоу локалног симболизма. Једна је ствар сложити се да ће Приштина убудуће имати крајњу одговорност за оно што се дешава на сјеверу Косова и да ће држати људе под својом капом самим тим што ће запосленима у јавном сектору исплаћивати плате. Потпуно је друга ствар је очекивати да ће ти запослени Срби држати слику косовског предсједника у канцеларијама, или носити косовска обиљежја или на било који други начин поздрављати симболе косовских власти и легитимитета.

И то ће се тако развлачити и развлачити.

Поента је да, уколико и докле постоји договор Београда о косовској независности, читава идеја придруживања Србије и Косова Европској Унији завршава се или у потпуној пат-позицији, или ће доћи до неког новог недокувичог и инвентивног дипломатског  рјешења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.