Цариници Србије за годину и по дана заплијенили 10 милиона евра

Танјуг
Цариници Србије за годину и по дана заплијенили 10 милиона евра

БЕОГРАД - Српски цариници су у протеклих нешто више од годину и по дана заплијенили на границама око 10 милиона евра, 1,7 тона различитих наркотика, око 18 тона резаног дувана, скоро 12 килограма злата, као и више од 300 тона нафте.

То је за Танјуг изјавио Слободан Томић из Сектора за царинске поступке Управе царина који је додао да су цариници заплијенили и више од 4,5 милиона комада цигарета и више од 2.000 различитих умјетничких предмета.

Додао је да се најчешће кријумчаре девизе, злато, наркотици, цигарете, резани дуван, дуван за наргиле, умјетнине и антиквитети, као и све оно што се може добро продати на црном тржишту.

С обзиром да је сезона годишњих одмора у току, Томић апелује на грађане који путују да се пре пута информишу о царинским прописима који су доступни на сајту Управе царина и брошурама које се дијеле на граници, али и о прописима у земљама кроз које пролазе и у којима ће боравити.

Томић упозорава да се не смије извозити роба трговачког карактера, психоактивне супстанце, лијекови у неограниченим количинама, као и храна која није спакована.

Када је враћање у земљу у питању, грађани нису дужни да пријављују робу до 100 евра, али јесу дужни да пријаве робу од 100 до 3.000 евра.

Навео је да је недавно један наш грађанин носио скуп ролекс сат који није пријавио и себе увео у озбиљан проблем.

Како је објаснио, за износе од 100 до 3.000 евра може се спровести скраћени поступак царињења и тада се наплаћује царина по стопи од 10 одсто и наплаћује се порез на додату вриједност од 20 одсто.

Уколико вриједност робе прелази вредност од 3.000 евра, роба се упућује на редовни поступак.

Када је ријеч о преношењу кеша, домаћим грађанима увоз новца није ограничен уколико имају доказ о прибављању новца с тим што су дужни да приликом уласка у Србију сваки износ већи од 10.000 евра пријаве царинском службенику.

"Када се деси, а дешава се, да неко пријави мањи износ, а остатак новца држи, он се нада добро скривено и царински службеник то пронађе, њему се враћа износ до 10.000 евра, а остатак се задржава", објашњава Томић.

Додаје да тај новац цариник уплаћује на одговарајући рачун Народне банке Србије (НБС) у року од два дана од проналаска новца и у року од три дана обавјештава Управу за спрјечавање прања новца.

Томић каже да је код извоза ситуација другачија, јер износ већи од 10.000 евра грађани могу да изнесу само уколико посједују доказ о исељењу из Србије.

На питање како цариник зна које возило да заустави и који пртљаг да провјери, Томић каже да оно што је неко смислио као генијалан начин да пренесе или сакрије неку робу цариницу су то, наводи, већ видјели.

"Свако одступање, без обзира колико се неко трудио то да сакрије на овај или онај начин, одају тикови, покрети или било шта што буди сумњу царинику да ће пронаћи приликом контроле робе која није пријављена", наводи Томић.

Каже да су цариници код путничког саобраћаја проналазили ролекс сатове у тостеру, гомилу новца у рубљу, чарапама, термосима за кафу, пеленама за бебе, а када је друмски саобраћај у питању врло често се возила прилагођавању преношењу робе.

Тако се, додаје, праве бункери, дупла дна, пуне се странице врата, гепеци са дуплим дном...

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана