Брисел: Још постоји нада за рјешавање питања “Сејдић и Финци”

Брисел - Европске дипломате надају се да би данас могло доћи до договора у вези са одлуком “Сејдић и Финци” уколико домаћи политички актери уложе додатни напор, те да неће доћи до редуковања IPA фондова.

“Због изостанка договора о провођењу одлуке „Сејдић и Финци“ и механизму координације, Европска комисија покренула је још у петак, 11. октобра, процедуру за редуковање IPA фондова за 47 милиона евра и суспендовала разговоре око пакета IPA два са БиХ, али међу европским дипломатама постоји нада да би могло доћи до договора уколико домаћи политички актери уложе додатни напор”, изјавио је у Бриселу високи европски званичник, a преноси СРНА.

Овај извор појаснио је током незваничног брифинга са групом новинара из југоисточне Европе да извјештаји о напретку о евроинтеграцијама земаља западног Балкана још нису завршени и биће коначни тек сутра ујутро.

“Према томе, извјештај о напретку подложан је измјенама до посљедњег момента пред објављивање”, каже овај званичник.

Исти извор је нагласио да ће ЕУ остати врло привржена пружању подршке домаћим политичким лидерима за постизање компромиса о питањима која се односе на европске интеграције, али не може да изађе са чаробном формулом рјешења провођења одлуке Европског суда за људска права у предмету “Сејдић и Финци”.

Европски званичник је, говорећи о суспендованим IPA фондовима за БиХ, прецизирао да су стопирани углавном о инфраструктурни пројекти.

“Компромис о провођењу одлуке жСејдић и Финциж показао би ЕУ да постоји неопходан консензус за европски пут БиХ”, истакао је неименовани званичник.

Када је ријеч о осталим земљама региона, као датум почетка преговора са Србијом о приступању ЕУ помиње се почетак јануара наредне године, али све у великој мјери зависи од чињенице да избори на Косову 3. новембра протекну мирно и без проблема.

Црној Гори се препоручује јаче хватање у коштац са борбом против организованог криминала и корупције, те неопходност обезбјеђивања политичке воље за провођење правосудних реформи, док се од Бивше Југословенске Републике Македонији очекује да трајно ријеши проблем назива.

Политика проширења остаје и даље приорит ЕУ, али, према ријечима европског званичника, за земље које желе ући у Унију тај процес постаје све изазовнији, а посебан фокус биће на владавини права што је основ за више инвестиција и модернизацију економија држава југоисточне Европе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.