Фото: Aгенције
БЕОГРАД – Предсједник Удружења прогнаних Срба из Хрватске Миле Боснић изјавио је данас, поводом инцидената у Сплиту и Загребу приликом одржавања манифестације Дани српске културе, да се у Хрватској врши стални притисак на Србе с циљем да се избрише траг постојања српског народа, од језика, писма, споменика и свега осталог.
Боснић је за Танјуг навео да су Срби, посебно дјеца, спортисти и културни радници, често мета напада и нетрпељивости у Хрватској.
„Људи тамо не смију да се изјасне да су Срби. Замислите онда у каквом су положају Срби кад нема камера и када нема присуства јавности. Наша дјеца, спортисти и културни радници нису сигурни ни кад иду да плешу, да се баве спортом, ни кад представљају своју културу“, рекао је Боснић.
Указао је да догађаји у Загребу и Сплиту нису усамљени и подсјетио на поруке током концерта пјевача који велича усташтво Марка Перковића Томпсона, уклањање и скрнављење српских споменика и забрану употребе ћирилице.
Упутио је критику на рачун хрватске државе и институција, наводећи да полицијске и државне структуре не реагују као што би то, по његовим ријечима, чиниле државе западне Европе у суочавању са екстремизмом.
„Ако би у Њемачкој двије или три хиљаде нациста дошле пред синагогу, држава би реаговала одлучно. Дошле би специјалне снаге, поломиле би их и затвориле. И прича би била завршена и никад се то више не би могло десити“, рекао је Боснић и указао да у Хрватској такви догађаји „пролазе испод радара“.
Он је оцијенио да су напади на Србе дио шире политике која тежи брисању трагова постојања српског народа у Хрватској, од језика и писма до културних споменика, и навео примјер запаљених књига и уништених споменика из периода од 1991. до 1995.
Посебно је истакао питање третирања историје и Јасеновца, наводећи да се злочин НДХ над Јеврејима и Србима умањује и релативизује како би се умањили злочини Хрвата.
Нагласио је да хапшења и принудно покатоличавање Срба трају стално, а да су напади и инциденти све учесталији имајући у виду да су Срби почели да се враћају и обнављају своје куће.
„Замислите под каквим су притиском та дјеца, кад оно мора ићи у вртић, а родитељ њему са пет година каже 'немој да кажеш да си Србин' или 'да ти је ово слава'. Ти си обиљежен. Одрасли људи мијењају имена и презимена“, навео је Боснић.
Примјећује да Хрвати немају никакве непријатности када долазе у Београд и подсјећа да су у главном граду Србије одржани Дани хрватског филма.
„Да ли је неком пало на памет то да прекине? Не, могао би да почастиш неког глумца ако га сретнеш негдје у кафани. Да ли то неком смета? Не смета, уопште не смета. Замислите да на неки хрватски фолклор дође сто хулигана. Више хиљада Срба би дошло да им покаже како се то не ради“, сматра Боснић.
Он оцијњује и да би држава Србија требало одлучније да стане у заштиту права Срба у Хрватској.
„Ми морамо или имати министарство за дијаспору и Србе у региону, или при влади једну канцеларију као што има за Србе на Косову. Јер та трагедија и тај положај Срба у Хрватској, то је незапамћено. Шта смо ми проживјели? Ми смо на крају злочинци и окупатори. И не смијемо да писнемо, а ова држава мора и има обавезу и не смије нас се сјетити само кад се овако нешто деси или кад су избори“, поручио је Боснић.
Он је такође оцијенио да и Европска унија „затвара очи“ пред насиљем над Србима у Хрватској.
„Ово није само српски проблем. Ово је срамота за Европу. Ако ЕУ толерише овакве појаве, онда и сама сноси дио одговорности“, закључио је Боснић, преноси Танјуг.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.