Бивши савјетник Пентагона: Рат на Косову 1999. био увод за Украјину

БЕОГРАД - Пуковник америчке војске у пензији и бивши савjетник Пентагона Даглас Макгрегор изјавио је да америчка војна помоћ Украјини опада, а да европске државе немају ресурсе нити подршку јавности да наставе тај рат још дуго, као и да је рат на Косову и Метохији 1999. године био увод за рат у Украјини, истичући да су се многи високи европски официри приватно противили бомбардовању Србије.

Макрегор сматра да се, након састанка америчког и руског предсjедника Доналда Трампа и Владимира Путина на Аљасци, а упркос свему што се дешава, назире крај рата на истоку Европе.

- Руско оружје је превагнуло. Са војног становишта, положај Украјине је безнадежан - навео је Макгрегор у интревјуу за "Политику".

Говорећи о томе какав би облик могао да добије потенцијални мировни споразум будући да је Русија унијела Луганск, Доњецк, Запорожје и Херсон у Устав, иако над тим областима још није остварила пуну контролу, Макрегор је навео да су те територије сада дио Русије, а да државе НАТО-а немају ни вољу ни способност да промијене ту реалност.

Додао је да режим у Украјини није поуздан преговарачки партнер за Русију и да, имајући у виду понашање садашњих влада САД, Британије, Француске и Њемачке, Москва не може да очекује одржив, на уговору заснован мировни споразум.

Према његовој оцјени, владе у Лондону, Паризу и Берлину су политички на апаратима за одржавање у животу и врло је вјероватно да ће доћи до промјене, а да ће на власт вјероватно доћи националистичке владе које неће имати интерес да наставе непријатељство према Русији. 

Говорећи о посљедицама рата за Запад, Макрегор истиче да се НАТО ''тихо распада'' и да ће европске државе доћи до закључка да морају саме да се бране. 

- Вашингтон мора да се фокусира на догађаје унутар сопствених граница и у западној хемисфери. Амерички народ све гласније захтијева промјену у вођењу спољне и одбрамбене политике САД - наводи Макрегор.

Одговарајући на питање о томе да је био учесник у рату на тзв. Косову 1999. године, а да је касније изјавио да је бомбардовање Србије била грешка, Макрегор је навео да је Косово био корак у стратегији Вашингтона да уклони Слободана Милошевића са власти и претвори Србију у сателит НАТО-а. 

- То је био увод у већу драму која ће се одиграти у Украјини послије 2014. године. По мом суду, ваздушна кампања је била и непотребна и погрешна. Био сам добро упознат са историјом региона, а нарочито Србије, али су се на моје аргументе сви оглушили. Вашингтон је био нестрпљив да употреби силу - навео је Макрегор.

Према његовим ријечима, амбасадор Ричард Холбрук, који је предводио амерички преговарачки тим у БиХ и током преговора у Дејтону, тврдио је да су амерички ваздушни удари на српске снаге око Сарајева дали позитивне резултате.

Макрегор је навео да је постојало увјерење да ће оно што је ''успјело" против Срба у БиХ успјети и на Косову и указао да се између 1995. и 1999. развила нека врста емоционалног бијеса усмјереног против Милошевића и Србије. 

- Та мржња била је карта за улазак у елитне кругове. Нема сумње да је генерал Весли Кларк унапријеђен и премјештен са положаја у Јужној команди САД у Врховну команду савезничких снага у Европи (САЦЕУР) како би агресивно водио кампању против Милошевића - навео је Макгрегор.

Додао је да је један од чланова администрације Била Клинтона говорио да је ''Косово почетак демократске револуције која ће се проширити од Београда све до Москве'' уз оцјену да је Вашингтон 1999. године још био увјерен да је америчка војна моћ ненадмашна и да се може употребити за промјену режима у Београду. 

- Косово је било лабораторија за експериментисање са стратегијом смјене режима, која ће бити примијењена у Ираку, Либији, Сирији и Украјини - навео је он.

Нагласио је да је већина тога осмишљена независно од Клинтона, а да су главни заговорници војне интервенције против Србије - државна секретарка Медлин Олбрајт, потпредсједник Ал Гор и савјетник за националну безбједност Сенди Бергер - инсистирали да ће ваздушна кампања успјети. 

- Клинтон је питао Веслија Кларка колико ће трајати, а он је одговорио - неколико дана, недјељу или највише десет дана. Ова процјена се свидјела предсједнику, јер је Клинтон, оптерећен скандалом због афере са Моником Левински, желио да се кампања брзо заврши - навео је Макрегор.

Истакао је да су многи високи европски официри приватно противили ваздушној кампањи, а да је један њемачки генерал био нарочито потресен бомбардовањем Београда на годишњицу њемачког напада на град 1941. године. 

Према његовим ријечима, када је ваздушна кампања ушла у шесту недјељу, непосредно пред НАТО самит средином априла 1999, поставило се питање да ли ће Вашингтон упутити копнене трупе да силом отргне Косово од српске контроле.

- Британски премијер Тони Блер се јавно хвалио да ће Уједињено Краљевство обезбиједити 40.000 војника за такву операцију, заједно са неодређеним бројем америчких војника. Али Лондон тада није имао трупе за рат на Косову, а нема их ни данас за рат у Украјини. На крају је Строуб Талбот отпутовао у Москву и постигао договор са Русима да окончају подршку у замјену за неоткривена обећања помоћи Русији - навео је Макрегор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.