Бивша предсједница Врховног суда Србије: Власт је суд доживљавала као свој сервис

БЕОГРАД - Бивша предсједница Врховног суда Србије Вида Петровић Шкеро изјавила је за РТС да јавност и даље не зна да ли је приликом помиловања 49 лица, које је на крају предсједничког мандата одобрио Александар Вучић, поштована законска процедура. Сматра да би Уставни суд требало да реагује и размотри одлагање извршења одлука док се не утврде све околности њиховог доношења.

Министарство правде у техничком мандату објавило је списак 49 лица које је Александар Вучић помиловао на крају предсједничког мандата. Међу њима су бивша државна секретарка МУП-а Дијана Хркаловић, лица оптужена и осуђена за корупцију, као и они који су били осумњичени за нападе на учеснике студентских протеста.

Бивша предсједница Врховног суда Србије Вида Петровић Шкеро рекла је за РТС да је спорно што јавност није благовремено обавијештена о томе ко је помилован, али и што нису познати разлози за доношење таквих одлука.

„Уставно овлашћење предсједника је да даје помиловања. Помиловање је акт милости. Али, да ли је то урађено по закону или није, ми ни данас не знамо“, истакла је Петровић Шкеро.

Петровић Шкеро указује на, како каже, противрјечна саопштења Министарства правде, које је најприје навело да није учествовало у поступку помиловања, а потом саопштило да није могло раније да објави списак док то не уради суд.

Истакла је да се још не зна да ли је процедура поштована и да ли су одлуке донесене у складу са законом.

„Не знамо да ли је Министарство написало свој образложени приједлог предсједнику државе. Не знамо да ли је у свим случајевима или у неким случајевима суд давао мишљење да постоје услови за помиловање“, навела је Петровић Шкеро.

Критиковала је и образложење Министарства правде да списак није могао раније да буде објављен јер су одлуке најприје морале да буду достављене судовима и тужилаштвима.

„Очигледно је да је извршна власт доживјела суд као свој сервис, као своју ПР службу, што је недопустиво“, оцијенила је Петровић Шкеро.

Истиче да је посебно важно утврдити да ли је Министарство правде учествовало у прописаној процедури, а како је рекла, морало би.

„Уколико заиста нису учествовали, онда је грубо прекршена процедура и тај акт не би смио да производи правно дејство“, нагласила је Петровић Шкеро.

Указала је да нема образложења о помиловањима и упитала да ли грађани знају зашто је помиловано лице које је аутомобилом ударило младу дјевојку на тротоару, која је задобила тешке повреде, а још се не зна да ли ће имати трајне посљедице.

„Зашто је помилован љекар који је узимао мито од родитеља који очекују своје дијете? Да ли је ту потребно извршити помиловање? Да ли је нормално помиловати судију због фалсификовања и примања мита?“, навела је.

Истиче да су помиловања вршена према појединачним личностима, уз сумњу да ли је процедура поштована, а да грађани о томе немају довољно информација.

Петровић Шкеро: Уставни суд би морао да реагује

Говорећи о могућности оспоравања одлука о помиловању, Петровић Шкеро објашњава да закон не предвиђа право на жалбу, али да се може поставити питање законитости поступка у којем су одлуке донесене.

Сматра да би Уставни суд требало да се огласи и размотри доношење привремене мјере којом би било одложено извршење одлука док се не утврди да ли је у сваком појединачном случају поштована процедура.

„Мислим да би у овом тренутку Уставни суд морао да реагује. Било би веома нужно да донесе привремену мјеру да се одложи извршење док се не утврди за сваки случај појединачно да ли је злоупотријебљена процедура и разлог за доношење овакве одлуке“, рекла је Петровић Шкеро.

Указује и да је помиловање прије правоснажне пресуде могуће, али да се таква могућност веома ријетко користи и да би морали да постоје посебно оправдани разлози.

Као примјере навела је тешку болест или случајеве политичког прогона.

„Када се неко помилује прије него што пресуда постане правоснажна, то је онда заиста разлог милости државе према некоме, када постоје тако озбиљни разлози. На примјер, ако је неко јако тешко болестан“, објаснила је Петровић Шкеро.

Политичка или правна одлука

Петровић Шкеро упозорава и на правне посљедице помиловања којима се лица ослобађају кривичног гоњења, указујући да би накнадно утврђивање незаконитости таквих одлука могло да отвори сложена правна питања.

Наглашава да јавност мора да зна због чега су помилована лица која су била оптужена или осуђена за тешка кривична дјела.

На питање да ли помиловања види као политичке или правне одлуке, Петровић Шкеро одговорила је да јој, имајући у виду околности у којима су донесене, више личе на политичке одлуке.

„Мени личи као политичка одлука“, закључила је бивша предсједница Врховног суда Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.