Трибина у Београду: Враћање надлежности Српској једини пут за будућност у БиХ

Срна, РТРС
Foto: РТРС

БЕОГРАД - У Београду је почела трибина „Република Српска – враћање отетих уставних надлежности“, у присуству српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, на којој ће аналитичари из Српске и Србије изнијети своје виђење актуелних догађаја у вези са овом темом.

Шеф Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић је, у име организатора, истакао да је инцијатива Републике Српске за враћање отетих уставних надлежности и повратак изворном Дејтонском споразуму једини пут ка успостављању владавине права и унутрашњег дијалога као основа за опстанак БиХ и будућност Републике Српске у таквој БиХ.

Подсјетио је да су ненадлежни органи у протеклих 26 година својим одлукама мијењали уставну структуру БиХ преносећи надлежности са Републике Српске на ниво БиХ, те оцијенио да је будућност БиХ и за Србе и за Бошњаке и за Хрвате могућа само у досљедној примијени Дејтонског споразума и његовог Анекса четири – Устава БиХ.

Он је нагласио да Република Српска жели БиХ састављену од два ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ, жели БиХ мира и сарадње, равноправности и слободе, што је могуће само повратком на изворни, по слову Дејтонски споразум.

Цицовић је навео да је за Републику Српску јединство српских политичких субјеката никад прече, те нагласио да ниједна странка не би требало да своје политичко позиционирање гради на питању повратка дејтонских надлежности Републике Српске.

-Важно је да је Србија јака и стабилна, једнако је важно свесрпско јединство, јер овај посао је највиши ниво народног и државног интереса и само јединствени и сабрани можемо сачувати Републику Српску - истакао је Цицовић.

Он је напоменуо да су пренос надлежности са Српске на БиХ и уставна структура БиХ мијењани одлукама високог представника, Уставног суда и Парламентарне скупштине БиХ, доношењем подзаконских аката Савјета министара и других органа на нивоу БиХ без изричите надлежност БиХ, условљавањем од међународних организација и органа ЕУ и све то у супротности са Уставом БиХ - Анексом четири Дејтонског споразума.

Посебну улогу у овом правном насиљу, каже, имали су ОХР и високи представник за БиХ, који није институција уставноправног карактера, односно његов положај и надлежност нису регулисани Уставом БиХ, а он је фактички вршио законодавну власт у БиХ.

Високи представник се, подсјетио је Цицовић, тако понашао упркос чињеници да је на основу права из Члана два Анекса 10 Дејтона задужен само да надгледа спровођење мирног рјешења и координира активности цивилних организација и агенција, а он је радио сасвим супротно, све и увијек на штету Републике Српске, а то увијек значи и на штету цијеле БиХ.

-Ништа мању улогу у правном насиљу није имао ни Уставни суд БиХ, који умјесто да штитити Устав и одређује шта у држави јесте, а шта није у складу са Уставом, упорно својим одлукама без сагласности представника српског народа ради на рушењу Устава што је у суштини и рушење БиХ - нагласио је он.

Према његовим ријечима, тешко је, тачније немогуће очекивати да овако нефункционална БиХ, у којој се не поштује Устав, у којој је потпуно урушена њена уставна структура, са ОХР-ом и високим представником као класичним протектором, може да напредује у погледу демократског, политичког и економског развоја.

Цицовић је подсјетио да је БиХ државна заједница настала у Дејтону, те истакао да до потписивања Дејтонског споразума није било никакве државе БиХ у садашњим оквирима, да она нема уставноправни континуитет, јер је Устав БиХ дио међународног правног документа, а не производ политичког и институционалног договарања.

Напоменуо је и да је Уставом БиХ одређено друштвено уређење БиХ као децентрализоване државе, са великим овлашћењима и надлежностима ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, и веома ограниченим овлашћењима и надлежности државне заједнице БиХ.

Он је додао да је Савјет министара помоћно тријело Предсједништва БиХ и да није никаква влада, као и да је Република Српска страна потписница свих 11 анекса Дејтонског споразума, па и Анекса четири - Устава БиХ.

Организатори трибине су Представништво Републике Српске у Србији и два информативно-политичка портала „Све о Српској“ и „Факти“, који су уз подршку Представништва организовали ову трибину на тему „Република Српска – враћање отетих уставних надлежности“.

Притисак на Српску у Србију

Српски дипломата Дарко Танасковић оцијенио је да је нова кампања интензивног, концентричног и усредсређеног политичког и пропагандно-медијског притиска на Републику Српску и Србију пружила додатне потврде о постојању већ уочене праксе континуираног насиља које над Србима од осамдесетих година спроводи такозвана „међународна заједница“.

Танасковић је истакао да превасходно мисли на САД, Велику Британију, Њемачку, а тек нешто мање изражено, ту је и Француска са својим сателитима у ЕУ.

Он је објаснио да је правна аргументација Републике Српске за враћање надлежности врло озбиљна, док Бошњаци стално траже нека царства да их штите, јер сами не могу направити државу. Зато, додао је стално говоре о рату, јер мисле да ће неко како би спријечио неки рат, дисциплиновати Србе.

-Мора се веома оштро и аргументовано ићи против тезе да су Срби ратнички народ, да је то у њиховој природу и разумију само језик силе - рекао је Танасковић.

Он истакао да се акценат, у зависности од актуелне процјене регионалних и међународних околности и односа снага, у датој фази дјеловања ставља на одређени вид притиска или насиља или на комбинацију више видова.

У односу на Републику Српску од завршетка рата, током којег се такозвана „међународна заједница“ и војно једнострано ангажовала, све вријеме се, каже Танацковић, нарочито систематски, примјењују правни и пропагандно-медијски видови насиља, праћени политичким и дипломатским легитимизовањем корака и мјера које се предузимају, а смишљено се рачуна и на дугорочније економске посљедице ових активности.

Чињеница да Дејтонским споразумом објективно нису могле бити антиципиране и разрађене све димензије функционисања специфичне државне творевине која је њиме успостављена, злоупотребљена је, оцјењује Танасковић, за наметање одлука, увођење институција и пренос овлаштења са ентитета на централну власт.

- Тиме није само уставно, функционално, конструктивно и договорно дограђивана структура „дејтонске БиХ“, већ су и недопустиво релативизовани и обеснажени носећи принципи и системски темељи на којима она, као атипична политичка заједница трију конститутивних народа, почива - рекао је Танасковић.

Танасковић каже да ће бити правно и политиколошки занимљиво анализирати примијењени механизам прокријумчарених и произвољних одлука, њиховог наметања и кажњавања непоћудних, којим би се једна постконфликтна и потенцијално „проконфликтна“ двоентитетска и тронационална државна заједница превела у унитарну државу.

Али, додаје, у овом тренутку најважније да се тај процес заустави, а његови учинци преиспитају и до могуће мјере легалним путем пониште, у противном, „дејтонска БиХ“ нема изгледнију перспективу, а БиХ као држава никакву.

Директор београдског Института за европске студије Миша Ђурковић је за иницијативу Републике Српске о враћању надлежности рекао да би била успјешна да је потребна адекватна међународна подршка, али и подршка из српских земаља, те обнова унутрашњег концензуса у самој Српској.

Он је указао да у централним званичним медијма у Србији недостаје подршка Српској
и њеној иницијативи, те нагласио значај идентитетског и стратешког обједињавања српских простора, које не постоји у мјери у којој треба, те да би српско јединство могло свима да помогне, посебно Републици Српској.

Политиколог из Београда Александар Павић истакао је да су западне силе одговорне за нову кризу у БиХ, те да су, осим дводеценијског, нелегитимног дерогирања изворног Дејтона од разних, искључиво западних високих представника, управо овогодишњи потези и ставови политичког Запада у БиХ послужили као окидач најновије кризе у БиХ.

Павић је рекао да Република Српска посеже искључиво за легалним и легалистичким средствима, те указао на поруке из Српске да се неће бранити, чак и ако буде нападнута.

Он је додао да је садашња ситуација искључиво индукована споља, у неким западним центрима моћи да се направи нова блоковска подјела Европе, и они који не желе да учестувју у томе су означени као агресори и то укључује и српски народ и руководство Српске.

-Ново је да у Српској неће бити тонова попуштања и одустајања од захтева - рекао је Павић, који сматра да политички Запад покушава да врати сат у девдесете и вријеме једнополарног свијета, када су западне престонице диктирале услове остатку свијета.

„Лабава БиХ услов за повјерење“

Бивши министар иностраних послова у Влади СР Југославије српски дипломата Владислав Јовановић оцијенио је да је „лабава“ држава БиХ услов за одржавање међусобног повјерења, као и да ће пробошњачки ставови, због своје анахроности, у процесу стабилизовања БиХ имати све мању подршку западних пријатеља, укључујући Турску.

Јовановић је оцијенио да се посљедњи узбуркани политички развој у БиХ мора посматрати у троуглу БиХ-Србија-Косово и Метохија.

-Дејтонски споразум је намерно, као једино могуће прихватљиво решење за три непомирљиво сукобљена народа, створио БиХ као лабаву унију два ентитета и три конститутивна народа - напоменуо је Јовановић.

У таквој држави, додао је, од њих се очекивало да науче да живе заједно, са перспективом да се, кад постигну минимум заједничког повјерења, споразумно, дакле добровољно, без мијешања и диктата споља, договоре о могућем преносу неких од надлежности ентитета на заједничке органе.

-То је био пут да се успешније функционисање заједничке државе постигне интерно, а не наметањем споља - навео је Јовановић.

Оцијенишви да лабавија унија није ексклузивитет БиХ, Јовановић је подсјетио на случај Белгије, која је исто таква унија састављена од три ентитета, од којих два самостално преговарају и закључују међународне споразуме са другим државама, на примјер у области културне сарадње, док у Швајцарској кантони уживају развијену аутономију.

Јовановић је навео да су посљедње помирљивије изјаве међународних представника посљедица заинтересованости да прејак притисак на Републику Српску, односно на њеног првог политичара Милорада Додика, неповољно не утиче на њихова очекивања од Србије у вези са Косовом и Метохијом и не доведе до повећавања утицаја конкурената на њену политику.

-Ти и неки други разлози, а посебно интереси НАТО-а за овај простор, отварају могућност Републици Српској за некажњиво враћање неких дејтонских овлашћења која су раније насилно од ње одузета од пробошњачких високих представника - рекао је Јовановић.

Аналитичар из Београда Слободан Рељић истакао је да западне безбједоносно-политичке структуре, прије свега англо-саксонске, у другој половини ове године интензивно бомбардују јавност злокобностима да Русија припрема војни напад на Украјину и да Балкану пријети грађански рат.

-Шта год да на то кажете ризикујете. Јер, не можете а да немате на уму како је „брига“ Запада у бившој Југославији пре четврт века, без по муке, испословала грађански рат - рекао је Рељић.

Историчар Александар Раковић се осврнуо на државност Републике Српске и њено историјско право на самосталност, уз оцјену да Српска никако не може бити сецесионистичка територија.

Он је навео да Република Српска државни идентитет црпи из српске државности у 19. вијеку, која је привремено у 20. вијеку, прерасла у југословенску државност, али да између српске и југословенске државности постоји потпун континуитет.

-У складу са својим идентитетом државности и историјским правом српског народа на самосталност, Република Српска може да буде или самостална држава у оквиру уније БиХ или треба да буде сасвим самостална држава која може да ствара државне асоцијације изван БиХ - истакао је Раковић.

Геополитичар Душан Пророковић је оцијенио да се у реакцијама из Сарајева, уочи и након сједнице Савјета безбједности УН, уочава незадовољство поступањем западних актера те да се због тога поставља и питање - ко је издао Босну, односно ко је изневјерио нека очекивања у бошњачком корпусу.

-Према ономе што гледамо и слушамо, у бошњачком корпусу јесу изневерена нека очекивања - рекао је Пророковић, који уједно и пита на чему су била заснована та очекивања.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана