Београд: Сплавове чувају полицајци, убице, криминалци и вође навијача!

Београд - Брутално пребијање Федора Фримермана (30), који је од посљедица батина преминуо, покренуло је низ питања ко су момци који у ноћним клубовима представљају обезбјеђење и гдје је граница њиховог "обезбјеђивања".

Није тајна да су многи клубови и сплавови била попришта пуцњаве, туча, пребијања гостију, са главним актерима - "разбацаним" момцима из обезбјеђења! За безбједност ових мјеста најчешће су ангажовани јаки момци који знају да бију: ултимат фајтери, кик-боксери, набилдовани типови... који су најчешће припадници навијачких и криминалних група.  

- Зна се ко то ради, то су уличари, бивши боксери и дилери, који за 20-30 евра пристају да се тако понашају, али њих не запошљавају агенције за обезбеђење, већ они којима су потребни, а зна се ко су ти људи. Цео тај свет повезан је са мрачним радњама и тржиштем наркотика, прича менаџер познате београдске агенције за приватно обезбјеђење за Телеграф.  

Он додаје да ће ријетко који власник ноћног клуба запослити приватну агенцију јер је то превелики трошак, а и клубовима се не исплати да им се "неко са стране меша у послове".

- Да ли су криминалне или навијачке групе, потпуно је свеједно. Те групе које послују држе посао с наркотицима и то је једино важно, а то да раде под маском обезбеђења није тајна, саговорник Телеграфа.  

Криминолог Златко Николић каже да је проблем с овом врстом обезбјеђења непостојећа законска регулатива, која послодавцима ни на који начин не забрањује да запосле некога ко има криминални досије или неку мрачну прошлост.  

- Обезбеђење на сплавовима подељено је на навијачке групе, односно њихове босове, које тако "купују послове". Неко тврди да ту има и нарко-дилера. У ланцу су свакако и власници клубова, јер они свакако не би запошљавали такво обезбеђење да су "чистих руку", каже Николић и напомиње да на оваквим местима ни гости нису "цвећке" јер кад се упутите у неки клуб, или сплав, требало би да знате где сте пошли.

  - Сплавови му дођу као сива зона. Али оно што је битно је да обезбеђење не може да бије госте. То у криминалном свету не постоји. Чак и мафија својим гостима гаранртује безбедност. Али код нас се не зна ко је мафија, ко гост, додаје Николић.  

Број агенција за приватно обезбјеђење које послују у Србији готово је немогуће утврдити, јер су многе регистроване као удружења грађана или раде под другим дјелатностима. Велики број је регистрован и као привредна друштва. Специјалне дозволе за њихов рад нису потребне. Довољно је да се региструју.

Ко може да ради као обезбјеђење?

Многе агенције неће ни признати да се баве физичким обезбјеђивањем, већ ће се сакрити под вео "техничког и дигиталног обезбјеђења", а у свакој ће вам рећи да при запошљавању кандидате проверавају у МУП-у и судовима.  

- Прво, мушкарац који жели да се бави овим позивом мора да има завршену средњу школу, треба да је старосне доби између 22 и 55 година, и мора да буде физички спреман. Ми при запошљавању обавезно тражимо и уверење МУП-а да особа није кажњавана, али и уверење из суда да се против њега не води поступак и да никада није осуђиван. То је битно јер може да се догоди да особа није кажњавана, али је поступак против ње у току, прича власник једне агенције за приватно обезбјеђење.

Многе од њих, своје раднике ни не запошљавају, већ им исплаћују дневницу "на руке", при чему немају никакв папир да су запослени.

А полиција?

Начелник београдске полиције Младен Кулибрк потврдио је да је ова област јако неуређена, јер се Закон о приватном обезбјеђењу налази у процедури и то полицији много отежава посао. Како каже, докле год се та област не уреди "ситуација ће бити оваква". С друге стране, по његовим ријечима, полиција се и у оваквим условима труди да што боље сарађује са "правим агенцијама за обезбјеђење".  

- Полицији је у интересу да успостави добру сарадњу са свим грађанима, а нарочито са онима који се баве безбедношћу, каже Кулибрк и појашњава да велики проблем представља то што је деловање обезбеђења регулисано кроз неколико закона – Закон о оружју, затим Закон о удружењу грађана… Сваки од тих закона може на другачији начин да протумачи ситуацију из области приватног обезбјеђења и то се најчешће чини како би се стране "оградиле".

Закон о приватном обезбеђењу

Доношењем овог закона, на чије се усвајање чека пуних 13 година, бројне ситуације у вези са овим начином обезбјеђења, биће јасно дефинисане. Прва од њих јесте ко може, а ко не да се бави овим послом, односно ко додељује лиценце за вршење пословања приватног обезбјеђења. Сваки радник ће бити лиценциран, као и предузеће које пружа услуге. Предузећа за обезбјеђење ће бити дужна да сваки уговор и свако радно мјесто које отворе пријаве надлежној полицијској станици да би полиција могла да ради контролу службе обезбјеђења. Такође, прекршајно ће бити одговорни и они који ангажују обезбјеђење, као и онај који пружа услугу, ако не поштује законске услове.

 Овим законом биће регулисано и како приватно обезбјеђење смије да користи оружје:

- За вршење послова физичке заштите, правна лица и предузетници за приватно обезбеђење могу поседовати полу аутоматско оружје, пиштољ калибра 9мм, код којег се једним повлачењем обарача може испалити само један метак. Правно лице за приватно обезбеђење не може поседовати ватрено оружје у броју већем од једне половине броја запослених службеника обезбеђења који имају Лиценцу за вршење специјалистичких послова службеника обезбеђења – са оружјем – стоји у Члану 24. Закона који тек треба да се усвоји.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.