Београд: Петиција за улицу Срђана Алексића

Београд - На интернету је покренута петиција да храбри Требињац Срђан Алексић, који је страдао 1993. године јер је бранио друга Бошњака, добије улицу у Београду, преносе агенције

Срђан Алексић већ има своје улице у Сарајеву, Новом Саду, пасаж у Панчеву, улицу у Подгорици.

У градској Комисији за споменике и називе улица и тргова кажу да вјерује да би предлог могао добити позитивно мишљење. Порцедура је таква да предлагач мора Комисији званично да пошаље предлог како да се улица назове, као и образложење и биографију особе чије би име носила. 

Покретач иницијативе Сузана Милосављевић-Илијић у изјави за београдску штампу каже да Срђан Алексић заслужује улицу, не само у Београду већ и у многим другим градовима јер је његово име симбол људскости, која је била ријетка у ратним годинама. 

- Он је већ неформални херој на овим просторима, али би требало да му се одужимо тако што ћемо и у престоници званично препознати значај вредности за које је дао живот: храброст, солидарност, пожртвованост, достојанство и љубав према другоме, без обзира на националност или друге разлик – каже Милосављевић-Илијић.

Улица Великих дрвета у Сарајеву је петнаест година након Срђанове смрти названа по његовом имену. У образложењу је наведено: Без људи као што је Срђан Алексић и њихових херојских дјела, човјек би изгубио наду у људскост а без ње наш живот не би имао смисла. 

Пролаз који спаја Змај Јовину и улицу Илије Огњановића у Новом Саду је назван по Срђану Алексићу а на улазу у пасаж је откривена спомен плоча у његову част. 

Панчевци су, постављањем спомен-плоче у пролазу који од данас носи име Срђана Алексића, одали почаст Требињцу који је страдао 1993. године, јер је бранио суграђанина друге националности.

Срђан Алексић је био Србин из Требиња којег су убили војници Војске Републике Српске јер је бранио свог суграђанина, Бошњака, од батинања. Преминуо је 27. јануара 1993. године. 

Срђан Алексић Срђо је био босанскохерцеговачки Србин, рођен у Требињу. Отац Раде је био кошаркашки тренер. Васпитавао га је, у складу са породичном традицијом, да “у сваком човјеку види само човјека, да га разликује само по поштењу, по доброти, по знању.” 

Срђан се аматерски бавио глумом за шта је добио и више награда, а наставио је глумити и у току Рата у Босни и Херцеговини, у представи „Сан ратне ноћи”. Такође је био пионирска пливачка нада тадашње Југославије. Био је јуниорски рекордер у пливању. 

Дана 21. јануара 1993. године, група припадника Војске Републике Српске је легитимисала особе на требињској пијаци. Након што су установили да је једна од легитимисаних особа Ален Главовић, Бошњак, почели су га малтретирати и тући. Срђан је прискочио у помоћ Алену, “чија једина кривица је била садржана у његовом имену”. 

Четворица војника су наочиглед пролазника и полицајаца, уместо Алена, кундацима пушака крвнички претукли Срђана. Све се дешавало близу пијаце и полицијске станице у Требињу. Од задобијених батина Срђан је пао у кому, и преминуо је 27. јануара 1993. године. 

Срђан Алексић је имао 26 година када је убијен. Срђанов отац је у читуљи написао:”Умро је вршећи своју људску дужност.” 

Један од нападача на Срђана је погинуо током рата, док су остали осуђени на 28 мјесеци затвора. 

Ален Главовић данас живи у Шведској, ожењен је и има двоје деце. Сваке године посјећује Требиње, Срђанов гроб и његовог оца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.