Београд одао пошту жртвама бомбардовања

БЕОГРAД - Представници града Београда, Министарства рада, СУБНОР-а и удружења грађана јуче су полагањем цвијећа и паљењем свијећа одали пошту страдалима у бомбардовању Београда у Другом свјетском рату, 6. априла 1941. године, јавиле су агенције.

Тога 6. априла 1941. године био је Ускрс, Београд је бомбардован без објаве рата. У операцији, под називом "Страшни суд" била су ангажована 484 бомбардера и 250 ловаца, који су изручили на главни град Краљевине Југославије око 440 тона запаљивих бомби.

У бомбардовању Београда без званичне објаве рата погинуло је, према различитим процјенама, око десет хиљада грађана.
Погођени су многи значајни војни, културни, здравствени и стамбени објекти у граду, међу којима и Народна библиотека, која је потпуно изгорјела са непроцјењивом заоставштином.

Београд је проглашен за отворен град 3. априла 1941. године, а ујутру 6. априла 1941. отпочело је његово бомбардовање, под командом генерал-пуковника Aлександра Лера.

Замјеник предсједника Скупштине града Београда Зоран Aлимпић положио је цвијеће на фонтану "Врело живота" испред Палате "Београд" и на гранитни крст у порти Вазнесењске цркве поводом обиљежавања годишњице бомбардовања Београда у Другом свјетском рату.

- Београд је тада бомбардован без објаве рата. То није био први пут, нажалост ни последњи и данас одајемо пошту грађанима Београда који су страдали само зато што је једна војна сила желела да бомбардује главни град тадашње Краљевине Југославије и демонстрира моћ - рекао је Aлимпић.

Он је додао да је тај догађај нешто што не смије да се заборави, "што је нажалост део историје овог града и тај дан се убраја у један од најтрагичнијих догађаја у српској историји".

Вијенце на спомен-обиљежја положили су и представници Министарства рада и социјалне политике, Удружења Београђана "6. април", као и чланови Удружења цивилних инвалида рата.

На Косанчићевом венцу, на мјесту гдје се налазила импозантна зграда Народне библиотеке, положени су вијенци у знак сјећања на бомбардовање библиотеке.

Књижевник Владимир Пиштало одржао је бесједу, у којој је апеловао да се оживи ово историјски значајно мјесто.

Пиштало је бесједу насловљену "Бронзано доба", одржао у присуству министра културе Небојше Брадића, чланова Управног одбора Народне библиотеке Србије, представника Удружења "6. април" и представника Министарства за рад и социјалну политику.

- Ово нису само рушевине Народне библиотеке у којој је изгорело ненадокнадиво благо српске културе, већ су ту остаци римског каструма, још дубље су трагови прачовека и зато би било лепо да се на таквом месту чувају хронике града похрањене у књигама, што је и био случај док није све нестало у пламену - нагласио је Пиштало. Пиштало је истакао да се рупа на том мјесту продубљује већ скоро 70 година и додао да му је жао што студенти у тој згради нису читали.

Карађорђев парк

Полагањем цвијећа на спомен-обиљежје жртвама бомбардовања у Карађорђевом парку, члан Градског вијећа Мирослав Чучковић одао је пошту страдалима у шестоаприлском бомбардовању.

Он је подсјетио да су на том мјесту директним поготком бомбе у склониште страдала 192 становника главног града.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.