Атентат који је потресао Србију: 23 године од убиства Зорана Ђинђића

БЕОГРАД – На данашњи дан прије 23 године у атентату надомак улаза у зграду Владе Србије у Немањиној улици убијен је Зоран Ђинђић, предсједник Владе Србије, лидер Демократске странке и једна од кључних личности Демократске опозиције Србије.

Успон у врх политике

У сам врх политичког живота Србије Ђинђић је избио након петооктобарских промјена 2000. године, када је Слободан Милошевић изгубио на изборима. На чело Владе Србије дошао је 25. јануара 2001. године.

Претходно је извршна власт у Србији имала прелазни облик кабинета Миломира Минића, који је функционисао од 25. октобра 2000. до 25. јануара 2001. године.

Демократску странку Ђинђић је предводио од јануара 1994. године, када је на тој позицији замијенио Драгољуба Мићуновића. Највиша јавна функција коју је раније обављао био је положај градоначелника Београда, који је обављао од фебруара до септембра 1997. године.

Од Шамца до академске каријере у Њемачкој

Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године у Шамцу, у породици војног лица, а по оцу је поријеклом из Топлице. Дјетињство је провео у БиХ, гдје је започео и средњу школу у Травнику. Посљедња два разреда гимназије завршио је у Београду, у Деветој гимназији.

Студије је уписао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, у вријеме када је академска заједница још била под снажним утиском студентских протеста из 1968. године. Брзо је запажен како на настави тако и у студентским активностима, а истовремено се истакао у Савезу студената Филозофског факултета.

Новембра 1974. године суђено му је у Љубљани заједно са групом студената. Према наводима из тог периода, притисак међународне јавности, наводно и иницијатива њемачког канцелара Вилија Бранта, довео је до обустављања процеса.

У студентским годинама био је наклоњен радикално љевичарским идејама, под утицајем теоретичара анархизма Петра Кропоткина, а касније и мислилаца Франкфуртске школе.

Докторат код Хабермаса и промјена идејних ставова

Након дипломирања 1974. године, уз подршку професора Драгољуба Мићуновића наставио је школовање у Њемачкој – у Франкфурту, а потом у Констанцу, гдје је 1979. године докторирао тезом „Проблеми утемељења критичке теорије друштва“.

Ментор му је био Јирген Хабермас, један од најзначајнијих филозофа друге половине двадесетог вијека.

Током боравка у Њемачкој постепено се удаљава од радикалне љевице и све више се окреће идејама класичног либерализма, што је одговарало ширем политичком контексту времена обиљеженог урушавањем Источног блока и завршетком Хладног рата. У том периоду бавио се и пословима у области трговине.

Оснивање Демократске странке и борба против режима

По повратку у Југославију 1989. године, у атмосфери политичких промјена и очекивања, био је међу оснивачима обновљене Демократске странке, заједно са групом од дванаест интелектуалаца и јавних личности.

Када је у јануару 1994. године преузео вођство странке од Драгољуба Мићуновића, постао је један од најистакнутијих лидера опозиције током деведесетих година.

Био је и један од кључних архитеката окупљања Демократске опозиције Србије, широке коалиције политичких организација која је дошла на власт након петооктобарских догађаја 2000. године.

На челу Владе Србије

Као шеф централног изборног штаба и координатор кампање Демократске опозиције Србије на савезним изборима 24. септембра 2000. године, Ђинђић је имао важну улогу у политичким промјенама које су услиједиле.

На таласу тих промјена 25. јануара 2001. године постао је предсједник Владе Србије и на тој функцији остао до атентата.

Атентат и акција „Сабља“

Зоран Ђинђић убијен је 12. марта 2003. године у 12.25 часова, хицем у груди, у дворишту зграде Владе Србије. У тренутку смрти имао је 50 година.

Након атентата у Србији је проглашено ванредно стање и покренута је акција „Сабља“, усмјерена на борбу против организованог криминала.

Током истраге ухапшени су припадници криминалне групе познате као „земунски клан“, који су након вишегодишњег судског процеса осуђени за организовање и извршење убиства.

Према пресуди суда, Милорад Улемек Легија, осуђен на 40 година затвора, наредио је Звездану Јовановићу, припаднику Јединице за специјалне операције, да изврши атентат.

Политичко насљеђе и визија промјена

Ђинђић је остао упамћен као политичар снажно опредијељен за европске интеграције Србије и дубоке друштвене реформе. Вјеровао је у брзе промјене и потребу ангажмана читавог друштва како би се постигао напредак.

Међу његовим најпознатијим порукама су: „Никад се не предај. Ако кренеш у претицање, додај гас“ и „Ако данас не успијемо, једини разлог смо ми сами“, као и оцјена да су „реформе увијек пливање уз воду и сукоб са навикама, интересима и инерцијом“.

У посљедњој фази политичког дјеловања посебну пажњу посветио је питању Косова, залажући се за проналажење обострано прихватљивог рјешења које Србију не би оставило као искључивог губитника.

Међународна признања

Током каријере добио је више међународних признања. Међу њима је њемачка награда „Бамби“ за 2000. годину у области политике, као и признање Фондације „Полак“ за допринос развоју демократије у Србији, које му је уручено у Прагу 2002. године.

Амерички недјељник „Тајм“ уврстио га је још 1999. године међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума.

Поред политике, бавио се и научним и публицистичким радом. Аутор је више филозофских и политиколошких радова, као и књига „Субјективност и насиље“, „Јесен дијалектике“, „Југославија као недовршена држава“ и „Србија ни на истоку ни на западу“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.