Антић: Свако има право да искаже незадовољство, али без употребе насиља

БЕОГРАД - Историчар и професор Филозофског факултета у Београду Чедомир Антић оцијенио је данас да је неопходно политику вратити у установе и успоставити широк друштвени дијалог у Србији како би се превазишла криза.

Антић је рекао, говорећи о протестима у Србији, да свако има право да искаже своје мишљење, незадовољство или подршку властима, али без употребе насиља.

Он је оцијенио да уколико се политика не врати у установе и остане на улици, онда то треба да буде без напада на полицију, грађане, без каменовања, линчовања, паљења, јер то, како је рекао, није добро за државу.

"Ја блокаде на универзитету поредим са операцијом срца која је потрајала девет месеци и на крају када више нису имали инструмената узели су мотку. То је злочин према самима себи који је извршен и ту више није реч о томе ко је у праву, а ко не, већ је реч о једној стратешкој, тактичкој и свакој другој грешци", рекао је Антић и оцијенио да су блокаде отишле тако далеко да су постале саме себи циљ.

Антић је рекао да радикализација увијек води ка смањењу подршке, као и да је друштвена криза сада превазишла првобитне оквире и све што је разумно, због чега је неопходно успоставити широк друштвени дијалог, као и да народно незадовољство које постоји неће бити артикулисано на изборима.

"Ако неко мисли да је некаква анонимна листа коју су састављали студенти алтернатива опозицији, сви који тако мисле греше. После јуна ми више немамо блокаду на универзитету, универзитет 'лиже своје ране', али објективно сви проблеми су остали", додао је он.

Антић је рекао да су инциденти и дешавања у Новом Саду претходних недјеља дио покварене и есктремистичке политике и оцијенио да људи који стоје иза свега тога хоће у мултинационалној средини да направе хаос, да доведу до међународне интервенције и отцјепљења Војводине.

"Жао ми је што у Србији мимо те групе екстремиста из Новог Сада има неко ко верује да они немају зле и антидржавне намере. Ако то изузмемо, мислим да су се ствари релативно смириле, видећемо шта ће бити на годишњицу пада надстрешнице. Универзитет сада мора да се окрене себи", рекао је он.

На питање да ли би поступио исто као декани Филозофског факултета у Новом Саду Миливој Алановић или Факултета спорта и физичког васпитања Патрик Дрид, и позвао полицију да је био на њиховом мјесту, Антић је рекао да не види шта се друго може учинити него позвати полиција у ситуацији када један млад човјек прогони професора ножем или када група младих људи покушава да избаци четири или пет пута бројнију групу са наставе.

Како је навео, по закону постоје два разлога да полиција уђе на универзитет - једно је да декан факултета позове полицију, а други да сама власт процијени.

"Аутономија универзитета није замишљена тако да направимо амбасаду од универзитета и да од универзитета направимо политичке партије које су заштићене као бели тигрови, већ је аутономија да можемо да проучавамо наша поља, наше предмете, да се бавимо науком и да слободно мислимо. Такође аутономија подразумева и да сами бирамо своје установе", објаснио је професор.

Када је ријеч о Филозофском факултета у Београду, Антић је истакао да је аутономија универзитета нарушена оног тренутка када је група непознатих младих људи ушла на предавање и покушала да избаци његове студенте, када су декан, продекан и продеканка одлучили да не засједају тијела Факултета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.