Анђела Огњановић, љекарка која је победиједила Ковид-19: Крвну плазму треба да дају сви излечени

АА
Анђела Огњановић, љекарка која је победиједила Ковид-19: Крвну плазму треба да дају сви излечени

НИШ– Након што је у априлу прележала вирус корону, 12 дана провела у привременој болници и још 14 у кућној изолацији, двадесетседмогодишња Нишлијка Анђела Огњановић, љекар по професији, донираће крвну плазму јер се, како каже "против опасног вируса морамо се борити свим средствима".

Нада се да је њена крв сада довољно богата антитијелима и да ће помоћи теже обољелима, код којих ће се примијенити терапија крвном плазмом. Иако је имала само лакше симптоме, не сматра да је ова болест имало безазлена. Чим је осјетила повишену температуру, јаку главобољу и општу слабост и малаксалост, то је пријавила колегама у Клиници за дјечје и интерне болести, где скоро годину дана ради као специјализант.

- Након тога сам врло брзо била тестирана, одмах сутрадан сам отишла да ми узму брис грла и носа, неколико дана након тога стигли су резултати, који су испали позитивни, и истог тог дана су ме звали из Центра за болничке инфекције да ме обавесте да морам бити смештена у неку од привремених болница - каже Анђела.

Није је уплашило то што је потврђено да има болест против које се боре људи у читавом свијету, али мисао о томе да је можда инфицирала своје укућане – јесте.

- У тренутку када су ми телефоном јавили да сам позитивна, прво сам осећала велику забринутост за своје родитеље пошто живимо у истом домаћинству иако смо се трудили да немамо блиски контакт. Одвојили смо одмах посуђе, свако користи одвојено, али ту је заједничко купатило, кухиња, исте просторије, и зато ме је било страх да им ипак нисам пренела - наводи Анђела.

Док је о томе размишљала, паковала је ствари чекајући превоз до привремене болнице, с обзиром на то да је републички Кризни штаб за сузбијање заразне болести Ковид-19 неколико дана раније одлучио да кућно лечење инфицираних коронавирусом више није могуће и да сви они морају бити изоловани.

- Након два, три сата дошао је комби који је превозио позитивне људе. Покупили смо још пар старијих жена и онда су нас прво одвезли у халу Чаир. Међутим, тамо није било места, па смо ишли на Инфективну клинику да инфектолог процени тежину клиничке слике, и пошто сам ја имала блажи облик, он је одредио да треба да идем у Студентски дом поред Медицинског факултета - истиче Анђела.

Ни други пацијенти смештени са њом у Дому нису имали тешке симптоме, па је већини највећа брига била када ће бити отпуштени кућама.

- Било је доста старијих особа које су имале сличну клиничку слику као ја, значи, неке благе симптоме. Рецимо, једна бака од осамдесетак година, која је била са мном још у превозу, није имала никакве симптоме, а била је позитивна. Сви они јесу били забринути, али с обзиром да нису имали неке посебне тегобе, мучило их је то што су затворени тамо - каже Анђела.

Дани нису текли брзо, али су јој у тој ситуацији помагали позиви пријатеља и колега који су јој чак слали и поклоне. Једва је чекала тестирање. 

- Тестирана сам, сећам се тачно, на Ускрс, и сутра по подне су ми јавили да сам негативна. Рекли да ми да ћу сутрадан да идем кући, док се припреми отпусна листа. Ја сам се тамо већ била одомаћила после 12 дана, није ми био проблем да сачекам до сутра, а онда се десило да су ме у току ноћи пробудили, у четири ноћу, да ми кажу да је стигао превоз и да идем кући - присјећа се Анђела.

Уследило је 14 дана изолације, али код куће, што јој је пало далеко лакше.

- То је моја соба, мој кревет, ту су ми родитељи, много ми је лепше било код куће иако сам и даље била затворена - каже Анђела.

Послије кућне изолације услиједио је нови тест, а резултат поново негативан. То је значило и безбједни повратак на посао. Никаквог страха нема, без обзира на то што се највјероватније баш на тријажи малих пацијената и инфицирала.

- Ми се сад са колегама шалимо. Питају -  шта ће теби скафандер, шта ће теби маска, ти можеш слободно да се крећеш... Међутим, и даље поштујемо, наравно, све мере - прича Анђела.

Дом гдје је она прележала вирус од 6. маја није више привремена болница и враћен је студентима. Хала "Чаир" ту намјену нема од 23. априла, а лакше пацијенте инфициране коронавирусом збрињава једино још Стационар "Радан" у Нишкој Бањи.

Анђела је једна од 5.699 људи који су, према званичним подацима, у Србији до сада излијечени од вируса орона. Крвну плазму могу да донирају они који немају хроничне болести, тежи су од 60 килограма и који су други негативни резултат теста добили прије више од 21 дана.

- То је, у суштини, по вољи. Ко жели, може да да, ко не жели, не мора. Али би, по мом мишљењу, свако требало да да - сматра Анђела.

Кроз све привремене ЦОВИД-болнице у Нишу, граду који је био један од жаришта епидемије у Србији, за мјесец дана прошло је више од 1.500 људи.

У Србији су укупно регистрована 11.092 случаја инфекције, од посљедица инфекције преминуло је њих 238, а у болницама се тренутно налази укупно 665 пацијената.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана