35 година од убиства шабачке екипе РТС-а у Хрватској: За злочин нико није одговарао

БЕОГРАД - Навршило се 35 година од убиства новинарске екипе Радио-телевизије Београд из Шапца, која је 9. октобра 1991. године убијена у Хрватској. За овај злочин до данас нико није одговарао.

Удружење новинара Србије подсјетило је да су убијени новинар Зоран Амиджић, сниматељ Бора Петровић и асистент сниматеља Дејан Милићевић, док је уредник Радио Шапца Сретан Илић, који је био мобилисан, рањен и преминуо на путу до болнице.

Њихов бијели цивилни аутомобил нападнут је из засједе и изрешетан на путу Петриња–Глина, током примирја.

Пут на посљедњи новинарски задатак

Шабачка дописничка екипа пратила је ратни пут Шабачке бригаде, а у јутарњим часовима стигла је на истурене положаје Југословенске народне армије (ЈНА).

Како је у истраживању Удружења новинара Србије навео новинар Филип Мириловић, сви чланови екипе били су у цивилној одјећи, осим Илића, који је као резервиста носио униформу и ушао у аутомобил како би новинаре спровео безбједним путем.

Екипа је најприје стигла у село Средње Мокрице, али се тамо није задржавала, већ је наставила према Доњим Мокрицама, гдје су били истурени положаји бригаде насупрот села Думаче, које су и даље држале хрватске снаге.

- Након завршетка снимања, група извјештача креће назад, неко вријеме се задржавају у Средњим Мокрицама, а потом одлазе даље, према Селишту, путем који води преко Горњих Мокрица - навео је Мириловић.

Писана свједочења из тог периода углавном се подударају до тог тренутка, док се касније појављују различите информације, од којих су се многе испоставиле као нетачне.

На основу доступних података, Мириловић наводи да је возило новинарске екипе највјероватније заустављено рафалном паљбом у близини села Горње Мокрице. Обдукциони налази указивали су на то да су у нападу учествовала најмање три нападача.

Документи који су открили важне трагове

Након што је Амиджић већ био сахрањен, у породично поштанско сандуче стигла је коверта са копијом насловне стране и текста на двије стране хрватског недјељног таблоида „Слободни тједник“, под насловом „Пуцати на шпијуне без заустављања!“.

Новинарка Драгана Бјелица, која је учествовала у истраживању Удружења новинара Србије, оцијенила је да је тај текст до данас остао један од најважнијих доказа у расвјетљавању убиства шабачких новинара, јер су уз њега објављена два документа која су се налазила код Амиджића у тренутку убиства.

Један од докумената била је војна дозвола за посјету јединицама ЈНА ради снимања телевизијског прилога о јединицама ангажованим на кризном подручју. Други је у хрватском листу представљен као списак „шабачких четника“ који су дошли да „ослобађају“ Хрватску од Хрвата.

Међутим, истраживање Удружења новинара Србије указује на то да је ријеч била о списку малољетних рукометаша из Шапца, који је Амиджић имао код себе. Међу њима се налазио и његов син. Амиджић је, иначе, био у руководству шабачког рукометног клуба „Металопластика“.

- Дјеца која су играла рукомет у клубу побројана су као да су сви до једног били у Глини - наведено је у истраживању.

Из објављеног текста, како се истиче, видљиво је да је аутор користио биљежницу и документе које је Амиджић имао код себе када је убијен. Иако је текст потписан именом Јована Кубуре, истраживање наводи да он није био његов стварни аутор.

Споменик у част убијених новинара

На иницијативу породице и пријатеља, шабачка улица из које је новинарска екипа кренула на свој посљедњи задатак данас носи њихово име.

У простору сјећања испред зграде у којој се и даље налази дописништво Радио-телевизије Србије подигнут је споменик страдалим новинарима.

Ни 35 година након убиства, одговорни за смрт Зорана Амиджића, Боре Петровића, Дејана Милићевића и Сретана Илића нису приведени правди.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.