16 година од NATO бомбардовања СРЈ

Београд - Данас се навршава 16 година од почетка ваздушних напада NATO-а на Савезну Републику Југославију (СРЈ).

Напади су трајали 11 недјеља и у њима је, према проценама из различитих извора, погинуло између 1.200 и 4.000 људи.

У бомбардовањима, која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе...

Напад на Србију, односно СРЈ, извршен је без одобрења Савјета безбједности УН, што је био преседан.

Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар NATO Хавијер Солана.

Кларк је касније, у књизи "Модерно ратовање", написао да је планирање ваздушне операције NATO против СРЈ "средином јуна 1998. већ увелико било у току" и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута као наводни кривац за хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији (непосредни повод били су догађаји у Рачку) и неуспјех преговора о будућем статусу покрајине који су вођени у Рамбујеу и Паризу .

Након што је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на својој територији и предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно рјешење сукоба на Косову, NATO је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више мјеста у Србији и Црној Гори.

Деветнаест земаља алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији.

Најприје су гађани противваздушушна одбрана и други објекти Војске Југославије, и то у Приштини, Батајници, Раковици (Стражевица), Младеновцу и другдје.

Према процјени Владе Србије у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи, од којих 89 дјеце (према појединим изворима укупан број погинулих био је готово 4.000), а рањено је и повређено више од 12.500 особа.

Недавно објављени званични подаци Министарства одбране Србије говоре о 1.008 убијених војника и полицајаца.

Укупна материјална штета процијењена је тада на 100 милијарди долара. Ратни губици NATO у људству и техници никада нису обијелодањении.

Тадашње власти у Београду су тврдиле да је оборено више десетина летјелица, што никада није потврђено. Руска агенција АПН објавила је да је NATO изгубио преко 400 војника и преко 60 летјелица, док је амерички предсједник Бил Клинтон навео у говору 10. јуна 1999. године да NATO није претрпио "никакве жртве".

У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летјелица, крстарећих пројектила...

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада није нашао на мети.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.

Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

NATO је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби", од којих је погинуло око 200 особа, а рањено је више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге NATO су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Послије више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар NATO-а 10. јуна 1999. издао наредбу о прекиду бомбардовања, посљедњи пројектили пали су на подручју села Кололеч (недалеко од Косовске Каменице), у 13.30 сати.

Тог дана Савјет безбједности УН усвојио је Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбједност и обезбједе повратак избеглих док се не дефинише широк аутономни статус.

Комеморативни скупови широм земље

У Србији ће комеморативним скуповима и полагањем вијенаца и цвијећа на споменике бити обиљежено 16 година од почетка напада NATO на СР Југославију 1999. године.

Поводом 24. марта, Дана сјећања на жртве бомбардовања, вијенце ће на споменицима војним и цивилним жртвама положити представници државне власти, Војске, локалних власти, удружења...

По најави Скупштине Града Београда, централни комеморативни скуп биће у 19.50 сати код зграде бившег Генералштаба Војске Србије у Београду, на углу Немањине и Улице Кнеза Милоша. Та зграда, тешко остећена бомбардовањем, није обновљена до данас.

Предсједник Србије Томислав Николић положиће вијенац на Споменик жртвама NATO бомбардовања у Алексинцу.

Председник Владе Србије Александар Вучић присуствоваће обиљежавању годишњице почетка NATO агресије код зграде Генералштаба ВС.

На брду Стражевица у београдској општини Раковица, вијенце ће положити представници Владе, Војске, Града Београда, Општине и удружења бораца.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин положиће у београдском парку Ташмајдан вијенац на споменик деци погинулој током NATO бомбародавња.

Градоначелник Београда Синиша Мали присуствоваће обиљежавању 16 година од почетка NATO бомбардовања Београда и Србије и положити вијенац на мјесто страдања војника Гардијске бригаде и пацијената КБЦ "Драгиша Мишовић".

У знак сјећања на настрадале у NATO бомбардовању, вијенце ће положити и породице погинулих гардиста и пацијената, представници Гардијске бригаде и КБЦ "Драгиша Мишовић", саопштено је из Градске управе.

Замјеница председника Скупштине града Београда, Андреа Радуловић положиће вијенац на Споменик жртвама рата и браниоцима отаџбине од 1990-1999. године на Савском тргу, а замјеник градоначелника Андреја Младеновић на спомен-обележје "Зашто" у Ташмајданском парку.

Демократска странка Србије организоваће испред Министарства одбране и Министарства спољних послова акцију "Никад у NATO", уз проглас о непристајању на уговор Србије са NATO и уз захтјев за расписивање референдума о Индивидуалном партнерском акционом плану са NATO.

Испред срушене зграде Генералштаба новинарима ће говорити и предсједник Српске радикалне странке Војислав Шешељ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.