Зуроф: Хрватска и даље велича усташтво

Срна
Зуроф: Хрватска и даље велича усташтво

Јерусалим - У Хрватској се и даље велича геноцидни усташки режим, пише "Јерусалим пост" и истиче да то доказује дочек хрватске фудбалске репрезентације у Загребу са Мундијала уз усташке поздраве "За дом спремни!" и то што посјета предсједника Израела Рувена Ривлина усташком логору Јасеновац није изазвала већу медијску пажњу у тој земљи.

Лист истиче да су оба ова догађаја из јула важна за схватање пријетње коју представљају покушаји да се измијени историја Другог свјетског рата и Холокауста у региону, али и за разумијевање зашто напори у борби против те пошасти нису били нарочито успјешни.


У тексту, чији је аутор Ефраим Зуроф, који је и директор Центра "Симон Визентал", оцијењено је да оба догађаја свједоче о "извртању Холокауста", које је распрострањено како у Хрватској, тако и у посткомунистичкој источној Европи.

На Тргу Бана Јелачића 16. јула на дочеку фудбалера са Мундијала пјевао је конторверзни Марко Перковић Томпсон, који је наступ започео усташким поздравом "За дом спремни!".

"Тако се догађај, умјесто величања успјеха спортиста Хрватске, претворио у неофашистичку екстраваганцу током које су фудбалери пјевали заједно са пјевачем, чије су текстове знали напамет", наводи Зуроф.

Он напомње да је дочеку хрватске фудбалске репрезентације присуствовало најмање 200.000 људи, док су Ривлиновој посјети Јасеновцу, која је била затворена за јавност и скоро да у хрватским медијима није поменута, присуствовале мале групе виђенијих гостију.

"Јерусалим пост" подсјећа да је Томпсон чувен по својим ултранационалистичким текстовима и величањем хрватског озлоглашеног усташког режима током Другог свјетског рата.

Лист наводи да нико није јавно протестовао против оваквог наступа, а да су они који су у медијима и на друштвеним мрежама, укључујући аутора овог текста, били изложени ругању и непристојним порукама.

"Уколико је неко мислио да је Томпсонова популарност везана искључиво за ограничене елементе хрватског друштва, треба напоменути да је и предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић изјавила да је Томпсон њен омиљени извођач", пише Зуроф.

Иако су се организатори дочека фудбалера надали да ће избјећи било какве контроверзе, најављујући да се неће појавити ни политичари, нити извођачи, на аеродром у Загребу дошао је Томпсон, који је, вјероватно, најпопуларнији хрватски пјевач, којег су фудбалери замолили да им се придружи и да им касније на дочеку отпјева двије пјесме, што је бацило потпуно другачије свјетло на читав догађај.

Зуроф указује да ништа од свега што се догодило у Загребу није нарочито изненађујуће, када се зна да ова земља није успјела да се искрено позабави питањем устачких злочина, који су заразили Хрватску откако се осамосталила почетком деведесетих година прошлог вијека.

Од самог почетка, бивши хрватски предсједник Фрањо Туђман прихватио је "ултранационалистичку причу", наводи се у тексту и истиче да су, иако је његов насљедник Стјепан Месић осудио усташки режим, ултранационалисти наставили да владају и врше утицај, тако да у образовном систему нису уведни садражаји који би млађим генерацијама пренијели знање о страшним злочинима хрватског режима против Срба, Јевреја и Рома, као и политичких противника усташа током Другог свјетског рата.

"Чак и музеј у Јасеновцу, који је био највећи усташки концентрациони логор и симбол је усташке окрутности и масовних убистава, представља пречишћену верзију догађаја и у њему нема ниједне фотографије петорице команданата, нити се игдје помиње суђење и пресуда Динку Шакићу, који је један од команданата и усташких фанатика", пише Зуроф.

Зуроф истиче да сво то величање усташтва тешко да је привукло било какву пажњу или критике, са изузетком Србије и појединаца у јеврејском свијету, те напомиње да Хрватска у Израелу никада није прозвана за своје неуспјехе да осуди Холокауст.

Предсједник Израела Рувен Ривлин посјетио је Јасеновац прошле седмице, гдје је одржао можда и његов најважнији говор у вези са Холокаустом, у којем је рекао да се усташки режим, који је сарађивао са нацистима, појавио баш у Хрватској и да су његови припадници били активни партнери у злочинима, напомиње Зуроф.

Ривлинов говор први је случај да израелски лидери покрећу питање о истинитости историје, као важном елементу који ће утицати на билатералне односе са државама источне Европе.

Нажалост, како наводи Зуроф, овај "сјајан" говор предсједника Израела није изазвао велику пажњу у тој земљи, нити су га пренијеле велике медијске куће и одјекнуо је само у Србији, гдје је Ривлина дочекао српски предсједник Александар Вучић и гдје је добио велику пажњу медија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана