Злочинци на слободи и послије 21 године

Загреб - Од злочина на Коранском мосту у Карловцу, гдје је убијено 13 резервиста ЈНA који су нападнути и поред договора са хрватским снагама да ће бити безбједно пропуштени, у петак се навршила 21 година, саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас", јавиле су агенције.

За тај злочин оптужен је и више пута осуђиван на све мање казне само Михајло Храстов, да би према посљедњој пресуди добио само четири године затвора. Храстов је, међутим, и данас на слободи.

За овај злочин, под притиском међународне заједнице, Окружно тужилаштво у Карловцу у мају 1992. године подигло је оптужницу против Михајла Храстова, припадника "посебне јединице Полицијске управе Карловац" због кривичног дјела против човјечности.

Жупанијски суд у Карловцу је три пута - 1993, 2002. и 2007. године оптуженог ослобађао оптужбе "због поступања у нужној одбрани", док га је Врховни суд Хрватске три пута проглашавао кривим и осуђивао на казне затвора.

- Иако смо навикли од хрватских судова да у суђењима за ратне злочине користе двоструке стандарде - једне далеко строже када суде Србима, а друге далеко блаже када суде припадницима сопствених оружаних снага, оваква пресуда је срамотна за хрватско правосуђе и понижавајућа за
жртве и њихове породице - саопштио је "Веритас".

Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу су испред моста на Корани 21. септембра 1991. године зауставили два војна камиона у којима су се из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште" превозили припадници активног и резервног састава ЈНA, а који су, послије преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје.

По предаји, група заробљеника, углавном активних припадника ЈНA, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста.

Чим су ступили на мост појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама те почела "крвави пир" над њима и тринаесторица резервиста су ликвидирана.

Од четворице преживјелих тројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста, док се четврти у току ноћи са тешким повредама искобељао испод мртвих сабораца.

Поступак

Пред Општинским судом у Карловцу води се парнични поступак по тужби преживјелих и породица ликвидираних против државе Хрватске за накнаду штете, а који чека правоснажност поменутог кривичног поступка.

- Ова маратонска, у већем дијелу и фарсична, суђења показују да Хрватска још није спремна да се суочи са тамнијом страном своје прошлости, а то не доприноси утврђивању истине и помирењу - закључује "Веритас".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.