Завршен дванаести Weekend Media Festival

Током три дана “Media Festival” одржани су бројни панели о будућности традиоцалних медија, утицају друштвених медија на новинарство, експанзији лажних вијести, технологији и многим другим темама.

Друштвене мреже “покрале” традициналне медије

Друштвене мреже у великој мјере утицале су на навике људи, а посебно на начин на који корисници долазе до информација о свакодневним дешавањима.

На тај начин друштвене мреже и интернет уопште донекле су “украли” улогу традиционалних медија попут штампе, радија или телевизије.

Нимало безазлен проблем, који је растом друштвених мрежа дошао до изражаја, јесте и феномен лажних вијести.

Управо овом проблему посвећена је велика пажња на панелу “Новинарство, друштвене мреже и чињенице” на дванаестом “Weekend Media Festival” у Ровињу.

Џон Кокран, дугогодишњи извјештач америчких телевизија “АБЦ” и “НБЦ” из Бијеле куће, Конгреса, Стејт департмента и Пентагона каже да постоје “мале” и “велике” лажи, те наглашава да медији морају да се боре са великим лажима, али понекад не могу јер их је превише.

“Мале лажи постоје свуда, али, као што се каже, 'не убијате муву чекићем'. Проблемсу  'велике' лажи, али медији не могу да изађу на крај са сваком јер их је превише”, каже Кокран и истиче да треба разликовати намјерне лажи и када неко ненамјерно каже нешто што није тачно.

Кокран каже да је интернет у потпуности промијенио навике људи - како купују, како комуницирају, путују... Међутим, са интернетом је, посебно наглашава Кокран, стигло и мноштво проблема.

“Ако сте у прилици да уживо гледате масакр у џамији на Новом Зеланду и да тај снимак у року од 24 часа буде подијељен милион и по пута, вријеме је да се мијењају прописи и правила функционисања друштвених мрежа”, истиче Кокран.

Враћајући се на тему лажних вијести, истиче да медији, уколико су пренијели такве информације, треба да признају своју грешку. Сматра да такав приступ неће нашкодити угледу медија, већ напротив.

“Други дан реците – 'погријешили смо'. То може да повећа ваш углед, јер људи поштују искреност”, тврди амерички стручњак.

Андреја Арежина Гргичевић, главни уредник портала и нелинеарних медијских услуга Хрватске Радио-телевизије, каже да је јако битно при преузимању “туђег садржаја” веома битно провјерити тачност информације.

“Наравно, при преузимању садржаја ми добро провјеримо информације да се не би 'сањкали' на 'факе нењс', на који се врло лако 'насањкате' ако не провјеравате шта радите. То је један од начина на који долазите до публике. Ми данас говоримо о чињеници да 84 посто младих људи од 18 до 24 године конзумира вијести на друштвеним мрежама и интернет порталима. Значи само 16 посто упали ТВ или радио. Тих 84 посто је такође наша публика, али њих само треба информисати о томе колико је то што конзумирају из поузданог извора, ништа друго”, каже Арежина Гргичевић.

Она се не слаже с тим да су друштвене мреже највећи проблем ширења лажних вијести.

“Највећи проблем ширења лажних вијести је чињеница да се човјечанство поново суочило с технологијом с којом не зна шта би. Ми још увијек нисмо дефинирали јесу ли друштвене мреже медиј, јер ако јесу медиј онда ми већ имамо законе који се односе на медије. Значи ми смо кренули у изум који не знамо како регулират”, истиче Арежина Гргичевић.

С њом није сагласна Мојмира Пасторчић, уредник и водитељ на телевизији РТЛ.

Пасторчић каже да су друштвене мреже донијеле бројне бенефиције медијима, али да је највећи проблем што су оне омогућиле лако ширење лажних вијести.

“Друштвене мреже могу да вам помогну да дођете до различите публике, али у другу руку са собом носе и лоше и ствари. Проблем је у томе што је већина вијести, које корисници на друштвеним мрежама конзумирају, лажне”, каже Мојмира Пасторчић.

Друштвене мреже биле су незаобилазна тема и на панелу “Губе ли медији позицију чувара демокрације”, одржаног дан касније на “Њеекенд Медиа Фестивалу” у Ровињу.

Главни уредник “Вечерњег листа” Дражен Кларић истиче да су новинари понекад неопрезни и да, у жељи да буду први, “пуцају свега и свачега”.

“Олако преузимамо информације, на примјер са Фацебоока. Будимо искрени, то радимо. Створила се једна група људи који су 'Фацебоок новинари'. Неки од њих су били образовани новинари са искуством, неки никад нису радили као новинари. Онда смо их почели користити. У једном тренутку сам примијетио да смо их почели користити као релевантне изворе - и у тексту мојих аутора, и гостовали су на телевизији као аналитичари, иако када покушате мало разгрнути и погледати њихова звања није вам јасно зашто. Не кажем, има ту образованих људи. Међутим, ја често кажем, 'ако ћете ми доћи на колегиј и говорити што је нетко написао на друштвеним мрежама, како не разумијете да сјечете грану на којој сједите. За три године неће бити потребе за вама'“, каже Кларић.

Слободан Георгијев из “БИРН Србија”, каже да су медији улијенили и да се нису снашли при појави друштвених мрежа.

“Медији су се улењили. Дешава се једна Цела промена. Мислили су да им је то место дато. Сада ти мораш да објасниш поново чему ти служиш, шта је твоја улога, зашто је та улога важна...? То је оно што медији морају да раде, а просто су заборавили. Дакле, ништа ти није дато. Све се мења невероватном брзином. То је сада и овај приступ, например политичара, који сада каже (медијима) ' више ми нисте потребни”, каже Георгијев.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.