Зашто је Хрватска све атрактивније одредиште за стране раднике

Док хрватски држављани након уласка Хрватске у Европску унију (ЕУ), од 2013. године, масовно исељавају у државе западне Европе у потрази за бољим условима живота и већим приходима од рада, у Хрватској све више дозвола за рад добијају држављани такозваних трећих земаља, односно из држава које нису чланице ЕУ.

Прошла година била је у Хрватској рекордна по броју издатих дозвола за боравак и рад за стране раднике, а према подацима хрватског Министарства унутрашњих послова (МУП) највише их је издато држављанима БиХ, затим Србије, Непала, Сјеверне Македоније те Косова.

Како је Хрватска с 1. јануаром ове године постала пуноправна чланица шенгенског простора и еврозоне, тако је постала још атрактивнија за рад и боравак страним држављанима којима је тиме олакшан одлазак у развијеније државе ЕУ.

Многи од страних радника након искуства у Хрватској одлазе у земље западне Европе у потрази за још бољим условима рада.

Хрватски МУП отворио је посебне канцеларије за странце у којима им се издају радне, боравишне дозволе те лични документи који су потребни за легалан останак и рад у Хрватској.

У Загребу је на адреси Савски гај 13 отворена једна таква канцеларија МУП-а у којој се од зоре стварају велике гужве јер страни радници долазе рано ујутро како би преузели редни број за издавање докумената, након чега долазе у одређено доба дана како би дошли на ред без предугог чекања.

Једна од страних држављанки који чека у реду на хрватске документе је Иранка Фересхте Сахели, докторка физике која је дошла у Хрватску како би се придружила свом супругу у брачном животу, али и на радном мјесту у Институту „Руђер Бошковић“.

Научница чека на ред како би израдила хрватску личну карту и придружила се супругу који је у Хрватску из Ирана дошао прије шест мјесеци, док је она сама стигла прије једне седмице.

Сахели је стекла титулу доктора физике, а намјера јој је на хрватском Институту “Руђер Бошковић”, на којем већ ради њен супруг, одради двије године научног истраживања на пољу физике.

-Иран сам са супругом напустила како бих стекла додатно искуство на подручју физике којим се бавим, али у будућности се обоје планирамо вратити у Иран, у Техеран, гдје сам рођена - изјавила је Сахели.

Сахели је већ боравила у неколико ебропских држава, а прије повратака у Иран једина отворена могућност за њу су, наводи, Сједињене Америчке државе (САД).

-Хрватска је прелијепа земља, а Загреб нема проблем загађења какав је присутан у многим великим градовима -, каже Сахели.

Бројке

Према подацима хрватско МУП-а, у прошлој је години на хрватском тржишту рада нову дозволу добила или продужила 124.121 особа, што је за 42.166 више него у 2021. години.

У Хрватској су у 2022. години радило 36.783 држављанина БиХ, 19.176 држављана Србије, 12.222 Непалаца, 10.053 Македонаца, те 8.979 држављана Косова.

Међу најбројније стране раднике спадају држављани Непала, Бангладеша, Индије, Филипина и Украјине.

Највећи број дозвола за боравак и рад у Хрватској у 2022. години издан је за градитељство (53.772), туризам и угоститељство (32.306), за индустрију (16.932), сектор промета и веза (7.336) те за пољопривреду и рибарство (2.957). Најтраженија занимања су зидар, конобар, тесар, радник високоградње и кухар.

За издавање дозвола за боравак и рад послодавац и држављанин треће земље дужни су доставити пасош, доказ да тражиоци дозволе нису правомоћно осуђени за кривична дјела, потписани уговор о раду те доказ о нивоу образовања, квалификацији као и радном искуству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.