Загреб: Свештеник оптужен за злостављање малољетника умало постао бискуп

ЗАГРЕБ - Предсједник Хрватске бискупске конференције Дражен Кутлеша у јуну 2022. обавијештен је о оптужбама за злостављање малољетника од стране једног свештеника.

Упркос томе, ХБК је под његовим вођством само шест мјесеци касније донио одлуку која доводи у питање Кутлешину улогу у цијелом случају.

Ријеч је о случају сексуалног злостављања полазника Малог сјеменишта на загребачкој Шалати, које је започело почетком 2000-их, када је жртва имала 16 година, о чему је прва јавила Нова ТВ.

Реакција Цркве и спорна одлука

Загребачка надбискупија одговорила је да је Кутлеша, када је дознао за оптужбе, поступао према важећим прописима. Додали су да он недвосмислено подржава темељито и непристрасно расвјетљавање случаја те да су утврђивање истине и санкционисање одговорности захтјеви од којих Црква не смије одступити.

Из Надбискупије су такође навели да је надбискуп у комуникацији с Апостолском нунцијатуром утврдио како је свештеник Т. К. у то вријеме већ испитивао наводе, а тај је свештеник касније водио и ватиканску истрагу.

Ипак, почетком 2023., пола године након што је Кутлеша упознат с оптужбама, ХБК је осумњиченом свештенику продужио петогодишњи мандат у једном од својих важних тијела надлежних за католичке школе.

Није познато је ли Кутлеша прије те одлуке обавијестио остале бискупе о информацијама које је имао, иако су неки од њих знали за оптужбе јер се о њима у црквеним круговима говорило годинама.

Напредовање у служби упркос оптужбама

Службена ватиканска истрага започела је у фебруару 2023., отприлике мјесец дана након одлуке ХБК, али осумњичени свештеник ни тада није смијењен с дужности. Двије и по године касније, у августу 2025., док се ватиканска истрага ближила крају, пожешки бискуп Иво Мартиновић поставио га је за жупника. С те је службе разријешен тек годину дана послије, и то након новинарског упита бискупу.

Црквени закони предвиђају могућност привремене смјене свештеника с дужности чим истрага започне, особито код оптужби за сексуално злостављање малољетника. И ХБК и бискуп Мартиновић имали су темељ за такав потез, али га нису искористили. Осумњичени свештеник је и прије десетак година, упркос оптужбама, напредовао у црквеној хијерархији.

Тадашњи пожешки бискуп Антун Шкворчевић, који је за оптужбе знао већ неколико година, именовао га је каноником, што је висока црквена част.

 

Кандидат за бискупа и упозорење из Беча

О осумњиченом свештенику говорило се и као о могућем кандидату за бискупа. Приједлоге за бискупска именовања саставља мјесни бискуп, што је у то доба био Шкворчевић, а познато је да је наводни злостављач годинама био један од његових најближих сарадника и уживао његову подршку. Иако је попис кандидата тајан па је тешко дознати је ли га Шкворчевић доиста предложио, о случају се чуло и изван Хрватске.

Тадашњи бечки надбискуп, кардинал Кристоф Шенборн (Christoph Schönborn), осјетио је потребу 2018. године писати ватиканском Дикастерију за бискупе.

Упозорио је да је потенцијални кандидат за бискупа свештеник оптерећен оптужбама за сексуално злостављање малољетника. Могуће је да је управо кардиналово писмо спријечило то именовање.

Шенборн је детаље случаја дознао од саме жртве и у више је наврата упозоравао хрватске бискупе на оптужбе, а изразио је и сумњу у системско заташкавање. Истовремено док је свештеник примао почасти, злостављани младић и његов колега који је први пријавио случај доживљавали су пријетње и шиканирања.

Поступак на чекању

Ватиканска истрага закључила је да су оптужбе вјеродостојне. Пожешком бискупу Мартиновићу наложено је да спроведе вансудски, управни канонски поступак. Такав је поступак једноставнији и бржи од судског те се обично налаже када је прикупљено довољно доказа. У правилу се тражи очитовање оптуженог и након тога доноси одлука. Иако је налог ватиканског Дикастерија за наук вјере стигао још у априлу, одлука још није донесена.

Из ХБК су поручили да је поступак у мировању на изричит захтјев полиције, како се не би угрозио цивилни поступак. Ту су тврдњу многи у црквеним круговима примили са скепсом. Сматрају да је црквена истрага завршена још прошле године те да су прикупљени сви докази и искази, па није јасно како би довршетак црквеног поступка могао угрозити рад полиције и ДОРХ-а, преноси Индекс.хр.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.