За три деценије срушено готово 3.000 антифашистичких споменика у Хрватској

ЗАГРЕБ - У Хрватској је за три деценије срушено или оштећено близу 3.000 антифашистичких обиљежја, преноси "Дојче веле".

Ријеч је о статуама, спомен-плочама, реалсоцијалистичким монуменатима и другим обиљежјима која су насилно уклоњена или оштећена од почетка деведесетих.

Најновији примјер односи се на обиљежје у Перушићу чији становници у великом броју протестују против намјере локалне ХДЗ-ове власти да премјесте "спорни" споменик из градског парка у будућу "алеју споменика" изван насеља.

Један од оних који се противе тој одлуци појаснио је да је ријеч о спомен-костурници из 1954. године у којој су посмртни остаци 52 партизана, а 1980. додато јој је и обиљежје са именима добровољаца у Шпанском грађанском рату.

Споменик је поименце посвећен готово искључиво Хрватима, додао је, због чега сматра да је зато и опстао до сада, док у околним мјестима са српском већином није било никога када су рушени такви споменици.

Сања Хорватинчић из Института за историју умјетности у Загребу вјерује да се иза девастирања споменика крије ревизионизам чије темеље су удариле чланице ЕУ - када су редом доносиле резолуције о осуди комунистичких режима и уграђивале дискурс о "тоталитарном насљеђу" у културне програме ЕУ.

"Мало је ко постављао питање о опасности ревизионизма, а још мање о потреби осуде колонијалног и империјалног насљеђа Запада", рекла је Хорватинчић за "Дојче веле".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.