За масакр Срба у Медарима још нико није одговарао

Загреб - Починиоци масакра 22 српска цивила у селу Медари, првог дана акције хрватске војске “Бљесак” још нису кажњени, а породице жртава не могу да добију одштету, нагласиле су данас три невладине организације за људска права из Хрватске.

Невладине организације “Документа”, осијечки Центар за мир, ненасиље и људска права и Грађански одбор за људска права подсјећају да су 1. маја 1995. око шест ујутро у селу Медари, тада општина Нова Градишка, хрватски војници на свиреп начин побили 22 цивила од укупно 24 колико их се тада затекло у селу.

Преживјеле су двије дјевојке и то само зато што их је препознао и заштитио један од хрватских војника, наводи се у саопштењу.

Од 22 жртве у Медарима троје је деце - две девојчице старе седам и осам година и дечак стар 11 година, као и 11 жена. Најтеже је страдала породица Вуковић из које је побијено ватреним оружјем или поклано седам чланова.

Ексхумација 28 тела на гробљу у Трнави, спроведена је 3. јула 2010. а лешеви су идентификовани у марту прошле и у априлу ове године.

Кривични поступак за злочин у Медарима је још увек у предистражном поступку против непознатих починилаца, а предмет је од 2010. пребачен у Жупанијско тужилаштво у Осијеку.

Одштетни поступак пред судом у Загребу покренут је у септембру 2006. по Закону о одговорности Хрватске за штету узроковану од стране припадника хрватских оружаних и полицијских снага.

Тужитељки чији су родитељи и млађа сестра убијени у Медарима, одбијен је захтев за склапање вансудског поравнања јер то по њиховом тумачењу није био ратни злочин, него су страдали цивили ратна штета.

У одговору на тужбу, заменик општинског тужиоца наводи да је на подручју бивше општине Нове Градишка било знатних ратних деловања, а да је подручје насеља Медари било изложено нападима ЈНА и одметника.

Тиме сугерише да хрватски војници који су ушли у село нису криви за масакр, иако ни у селу ни око села није било српских снага, наводи се у саопштењу.

Општински суд у Новој Градишки је у новембру 2009. одбио тужбени захтев као неоснован усвојивши приговоре на основу застаревања покретања судског поступка јер није било правоснажне осуђујуће пресуде у поступку.

Поступак је још увек у жалби, наводи се у саопштењу које су потписали Весна Тершелич из Документе, Младен Стојановић из Центра за мир, ненасиље и људска права Осијек и Зоран Пусић из Грађанског одбора за људска права.

Подсјетимо, невладине организације Иницијатива младих за људска права за Хрватску и Српски демократски форум прошле седмице поднеле су кривичну пријаву против починилаца ратних злочина против ратних заробљеника.

Пријава је поднета против непознатих починилаца, односно командира и одговорних лица у јединицама полиције и војске које су у логорима смештеним у неколико градова, али пре свега у Вараждину где је третман био најбруталнији, малтретирале ратне заробљенике.

У Вараждину је око 500 заробљеника с подручја Пакраца који су се предали 4. маја две седмице било пребијано и мучено, али и лишавано сна и понижавано. Већина њих је након пуштања отишла конвојем УН-а у БиХ као део од 15.000 Срба од којих се вратио тек мањи број.

“Бљесак”, у коме је побијено или нестало стотинак српских цивила, потпуно је променио етничку структуру тих крајева у односу на 1991. јер су у куће избеглих Срба у великом броју дошли досељеници из БиХ и с Косова, па тако и Окучани, пре рата српска варошица, сада имају више становника Хрвата.

Прећуткујући масовна убијања избеглица у колонама на путу према БиХ, Загреб данас обиљежава годишњицу гађања Загреба и других градова која је спроведена 2. и 3. маја по наређењу председника РСК Милана Мартића. Тада је погинуло шест, а рањено више десетина цивила.

Мартић је у Хагу осуђен на 35 година затвора, између осталог и због ракетирања градова, док за злочине у “Бљеску” и након њега нико од Хрвата није процесуиран.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.