Фото: Војни савез Хрватске и Словеније, "мете" БиХ и Косово
ЗАГРЕБ - Хрватска и Словенија потписале су декларацију о војној сарадњи коју је министар одбране Иван Анушић назвао „новим поглављем“ већ одличних одбрамбених односа двају држава.
Како је рекао словеначки министар Борут Сајовић, Загреб и Љубљана имају велику одговорност на западном Балкану, посебно у очувању мира на Косову и у БиХ.
Анушић и словеначки министар из редова либералне странке „Слобода“ премијера Роберта Голоба у Загребу су потписали декларацију о сарадњи војски која обухвата, како је навео хрватски министар, све оно што се може направити између двијеју држава да би оружане снаге и одбрамбене индустрије обе земље боље и квалитетније функционисале, пише хрватски Индекс.
На питање о поређењу тог споразума с декларацијом коју је министарство одбране у марту ове године потписало с Албанијом и Приштином, Анушић је одговорио да „нема велике разлике“ између њих.
„Министарство одбране у контакту је с Бугарском која би се такођер могла придружити тој иницијативи“, открио је Анушић.
Министар је нагласио да хрватска и словеначка војска већ одлично сарађују, али да је данашњим потписом започело „ново поглавље односа“.
Двије стране сада настављају с „већим обимом сарадње“ и раде на „конкретним приједлозима“ о којима ће се разговарати већ на сајму наоружања у октобру у Љубљани, најавио је он.
Борут Сајовић је на конференцији за медије рекао да су се ствари у свијету промијениле, што захтијева даље јачање сарадње у одбрани и свим другим подручјима.
Дан након виртуалног састанка „коалиције вољних“, након којег је француски предсједник Емануел Макрон објавио да је 26 држава спремно да пошаље своје војнике на украјинску територију у случају примирја, Анушић је поновио да Хрватска тамо неће слаати своје трупе.
„Нити смо спремни, нити то желимо, нити планирамо слаати хрватску војску у Украјину“, нагласио је министар, додајући да ће Хрватска наставити снажно да подржава ратом погођену земљу на друге начине.
Његов колега је рекао да ће Словенија слаати своје војнике само у скупу евентуалне мисије Уједињених нација. Такве операције траже потврду Савјета безбједности, тијела у којем право вета имају Русија и Кина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.