Влада Црне Горе објавила радну верзију Темељног уговора са СПЦ

Усклађена радна верзија, која има 20 чланова, између осталог, подразумијева да ће Мjешовита комисија састављена од представника двије стране утврдити непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбједити правичну накнаду.

У радној верзији се наводи да држава гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ, а гарантује и неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву у складу са правним поретком државе.

Предвиђено је да ће се у случајевима премјештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну баштину државе, а на којима право својине има Црква, примјењењивати одредбе закона којим се уређује заштита културних добара.

Наводи се и да Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива вјерске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и вјерских службеника.

Наводи се и да су се Црна Гора, коју заступа Влада Црне Горе и СПЦ, коју заступа Свети Архијерејски Синод СПЦ, споразумјеле да су СПЦ и Црна Гора, свака у свом пољу дјеловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело.

Наглашава се да држава Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим Уставом гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквенпј намјени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ.

“Надлежна црквена власт има право да самостално уређује њену унутрашњу организацију и да оснива, мијења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ”, наводи се у тексту.

Како се додаје, надлежна црквена власт о тим одлукама обавијештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима, а надлежни државни орган дужан је да поступи по пријави надлежних црквених власти.

Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и вјерницима, слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ и то са својим највишим црквеним тијелима, са другим помјесним православним црквама, као и са вјерским заједницама.

Поштујући слободу вјероисповести, држава признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвјете и вјерске проповиједи.

Наводи се да Црква има искључиво и неотуђиво право да слободно, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ уређује у Црној Гори сопствено црквено устројство, као и да оснива, мијења и укида архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице.

“Свети Архијерејски Сабор СПЦ је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављење архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мијењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ”, наводи се у тексту.

Богослужење, вјерски обреди и остале вјерске дјелатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним мјестима, отвореним просторима и мјестима везаним за значајне историјске догађаје или личности, каже се у тексту.

Како се напомиње, држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком државе.

“Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају”, пише у тексту.

Указује се да само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти ти објекти и простори могу бити коришћени у друге сврхе.

У тим објектима и просторима државни органи не могу предузимати безбједносне мјере без претходног одобрења надлежних црквених органа, “осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи”.

“Приликом одржавања богослужења или вјерских обреда на јавним мјестима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавијестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбједност људи и имовине”, напомиње се у тексту.

Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори предвиђене су недјеље и вјерски празници: Бадњи дан, Божић и Сабор Пресвете Богородице, Велики Петак, Васкрсни Понедјељак и Први дан Крсне славе.

Уговорне стране су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на вјерске празнике: Свети Сава, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски, ради учествовања у вјерском обреду.

Црква и црквено-правна лица имају право да наслијеђују, купују, посједују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге дјелатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе.

Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе.

Реституција покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју реституцује у Црној Гори, уз претходни договор са надлежним црквеним властима.

Уговорне стране су сагласне да је то питање потребно регулисати у разумном року, док ће непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбједити правичну накнаду утврдити Мјешовита комисија састављена од представника страна уговорница.

Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити приједлог ако нема објективних разлога који су противни јавном интересу, додаје се у тексту.

У тексту се наводи да Држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних вјерских објеката који имају културно-историјску вриједност.

Држава јемчи Цркви слободу вршења просвјетне, културне, научне, информативне, издавачке и других делатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са правним поретком Државе.

“Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе”, додаје се у тексту радне верзије Темељног уговора.

Напомиње се држава јемчи право родитељима и старатељима да својој дјеци обезбједе верско образовање у складу са сопственим увјерењима, а да се православна вјерска настава у јавним школама може регулисати у складу са правним поретком Државе.

Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним вјерницима у оружаним снагама и полицијским службама, затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа.

Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са правним поретком државе и оне имају исти правни положај као и државне установе исте намјене.

За праћења примјене Темељног уговора и унапређење сарадње уговорних страна биће образована Мјешовита комисија са једнаким бројем представника и састајаће се по потреби, а најмање једном у шест мјесеци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.